Poslednja sednica aktuelnog saziva nemačkog parlamenta održana prošle nedelje, a uoči izbora 24. septembra, „bila je pomalo tužna i dirljiva“, rekao je u intervjuu za Špigel onlajn Zigmar Gabrijel, nemački vicekancelar i šef diplomatije koji je ranije ove godine mesto predsednika Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) prepustio Martinu Šulcu.
Gabrijel „svom snagom“, kako kaže, podržava Šulca u borbi za kancelarsko mesto.
Upitan da obrazloži svoj utisak tuge na sednici Bundestaga, Gabrijel je rekao da je to po svoj prilici bilo poslednje zasedanje bez prisustva poslanika radikalne desnice. „Uđe li zaista AfD (Alternativa za Nemačku) u Bundestag, nacisti će prvi put posle više od 70 godina govoriti u Rajhstagu“, rekao je Gabrijel. A da će AfD postati parlamentarna stranka nema sumnje, jedino je pitanje hoće li biti treća partija po brojnosti u parlamentu: istraživanja javnog mnjenja pokazuju da AfD može računati na približno 11 odsto glasova. Levici, Zelenima i liberalima (FDP) predviđa se manji broj glasova.
Špigel onlajn ističe u naslovu intervjua da Gabrijel deo krivice za uspeh AfD-a pripisuje Angeli Merkel, kancelarki i liderki Hrišćansko-demokratske unije (CDU) koja će, prema anketama, osvojiti najviše glasova. Gabrijel je, naime, kazao da se svojevremeno u vladi zalagao za dvostruku integraciju – izbeglica koje dolaze u Nemačku, ali i građana koji u njoj već žive i među kojima ima onih koji glasaju za AfD. „Nije svaki potencijalni birač AfD-a desni radikal. Bilo je izuzetno teško objasniti Angeli Merkel i koaliciji CDU-CSU (Hrišćansko-socijalna unija) da takođe moramo da brinemo i o onima koji će se inače osećati zaboravljenima. Kada sam tražio da utrostručimo program za socijalno stanovanje i da uvedemo minimalnu penziju ministar finansija iz CDU-a (Volfgang Šojble) je rekao da je to ‘za žaljenje'“, naveo je Gabrijel.
Nemački vicekancelar je takođe rekao da je „hitno potrebno da tražimo novi početak sa Moskvom“. „Da tako stoje stvari potvrdio mi je, na kratko tokom jednog razgovora, i Henri Kisindžer. Inače ćemo zakoračiti u jedan veoma opasan svet“, rekao je Gabrijel. On je obrazložio svoju ideju o popuštanju sankcija uvedenih Rusiji. To popuštanje, kaže Gabrijel, treba da bude postepeno i uz uslov da se dogovor iz Minska o prekidu vatre u Ukrajini poštuje. On je, međutim, dodao: „Jednostavno je nerealistično reći ‘neka se prvo Minsk primeni 100 odsto pa onda da pokrenemo te korake'“. Ruski predsednik Vladimir Putin je sada, prema Gabrijelovim rečima, „ako ozbiljno misli izneo predlog koji će trenutnu situaciju značajno poboljšati“. A o tome se, kaže Gabrijel, mora razgovarati, pošto se Nemačka godinama i zalagala za pregovore.
Na pitanje da li bi isto tako o Rusiji mogao da razmišlja i Gerhard Šreder, nekadašnji kancelar Nemačke iz redova SPD-a, koji je već godinama predsednik upravnog odbora Rosnjefta, Gabrijel je, pored ostalog, odgovorio: „Verovali ili ne, sposoban sam da razmišljam samostalno“. Pitanje, pak, da li bi i sam, poput Šredera, jednog dana mogao da postane postao šef ruskog preduzeća, nemački ministar je ocenio kao smešno.
Na insistiranje Špigela zašto je dao intervju „kontroverznoj“ ruskoj televiziji RT, Gabrijel je pored ostalog kazao: „Mi kao nemačke demokrate imamo interes da se naš glas čuje i u autoritarnim državama“.
„Kako da pričamo s Erdoganom?“
Upitan šta misli o nastojanju Martina Šulca da EU prekine pristupne pregovore sa Turskom, Gabrijel je kazao da je njegov partijski šef kazao ono što „nadmoćna većina Nemaca zna i misli“, to jest da bi bila „farsa“ razgovarati o pristupanju EU „sa Erdoganovom Turskom“. On je takođe ocenio da turski predsednik više nema nikakav interes za ulazak Turske u EU. Gabrijel se dotakao i hapšenja Nemaca u Turskoj: „Kako da pričamo o članstvu u EU sa čovekom poput Erdogana dok su naši, a i mnogi njegovi državljani, bez osnova u zatvoru? On udaljava Tursku od EU, a ne mi“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.