Garancije za Ukrajinu i treći svetski rat

Uspesi ukrajinske armije na istoku zemlje i oslobađanje tri do šest hiljada kvadratnih kilometara teritorije, predstavljaju suštinski nov razvoj u sukobu.

Osim što podižu samopouzdanje ukrajinskih snaga, oni potvrđuju SAD i Evropi da njihova podrška nije bez rezultata, a istovremeno podižu novu lestvicu sukoba koja za drugu stranu automatski znači traženje snažnijeg odgovora.

Umesto „specijalne vojne operacije“, sukob se približava granici opšteg rata.

Ukrajina, upravo zbog toga, čini sve da ove dobitke materijalizuje i na diplomatskom planu, pa je odmah posle zauzimanje tri veća grada, predstavila plan budućih međunarodnih garancija koje se potpuno oslanjaju na NATO.

Za rusku stranu oni izgledaju toliko dramatično, da je saopšteno da taj dokument u stvari znači poziv na Treći svetski rat, čime je obnovljena retorika nuklearne konfrontacije i svetskog sukoba, koja je postojala u prva dva meseca rata, a onda nestala iz vokabulara zemalja koje su na bilo koji način upletene u rusko-ukrajinski sukob.

NE SAMO TERITORIJALNI GUBICI: Za početak, gubici za Rusiju nisu samo materijalni i teritorijalni. Oni snažno utiču i na moral ruskih vojnika, i na opredeljnje stanovništva u Ukrajini.

Na ovaj način dovedeni su u pitanje i drugi ruski planovi, poput više puta najavljivanog, pa odlaganog referenduma u Hersonskoj oblasti o njenom pripajanju Rusiji.

U značajnoj meri oni narušavaju i međunarodnu poziciju Rusije među zemljama koje su joj saveznici ili koje nisu direktno uključene u američko-evropsku antirusku koaliciju.

Ukrajinske snage, pak, prvi put od početka sukoba povratile su izgubljene teritorije i pokazale da su vojnički sposobne da se nose s nadmoćnijom Rusijom.

To su uspele kako zbog vojničkih kvaluteta, tako i zbog taktičkih manevara kojima su zavarali ruske snage. Umesto da krenu ka Hersonu, kako je bilo stavljeno do znanja, ukrajinske snage su se koncentrisale na istoku zemlje i brzom akcijom zauzele važne gradove, Balakleja, Izjum i Kupjansk.

Da razjasnimo: od Balakleje koja je sada pod ukrajinskom kontrolom, do Šebelinke, gde ukrajinska kompanija Naftogas proizvodi više od 40 odsto ukupnog gasa, ima oko 19 kilometara.

Prema podacima Državne službe za statistiku Ukrajine, 2020. šebelinska kompanija isporučila je potrošačima 7,552 milijardi mł gasa i više od 128,04 hiljade tona gasnog kondenzata i nafte.

Ova postrojenja sada se mogu naći pod udarima ruske artiljerije, raketa i avijacije. Izjum se smatra najvažnijim gradom koji je Ukrajina uspela ponovo da osvoji. Grad u kojem je pre ruske invazije živelo oko 50.000 ljudi, nalazi se na jugoistoku Harkovske oblasti, na strateški važnom magistralnom putu M-03 (E-40).

On između ostalog povezuje Harkov s gradom Slavjanskom u susednoj Donjeckoj oblasti. Svega 50 kilometara od Izjuma do Slavjanska čini svojevrsnu „kapiju Donbasa“.

Taj put je od početka sukoba 2014. postao jedna od centralnih saobraćajnih arterija Ukrajine, jer njime se iz Harkova snabdevaju trupe u delu Donbasa pod kontrolom Ukrajine.

Rusija već mesecima pokušava da ovlada Slavjanskom koji je pravi transportni čvor istoka, čime bi nesumnjivo, ako bi uspela, stvorila najvažniji uslov da ovlada Donbasom, ali to joj ne polazi za rukom. Ponovno zauzimanje Izjuma, taj zadatak čini još težim.

U Izjumu postoje i važne fabrike oružja koje pripadaju državnoj kompaniji Ukroboronprom, a među njima je jedini proizvođač optičkih stakala u zemlji, koji prizvodi većinu uređaja za noćno osmatranje za sve ukrajinske vojne tehnologije, uključujući i borbene tenkove i oklopne transportere.

Pored toga, u fabrici naoružanja u Izjumu izrađuju se i delovi laserskog sistema upravljanja ukrajinskim protivoklopnim projektilima tipa Stuhna i Korsar.

Ne manje vredan je i Kupjansk, drugi najvažniji železnički čvor u Harkovskoj oblasti. On se nalazi na severu i udaljen je 40 kilometara od granice sa Rusijom.

Ruske snage koristile su Kupjansk za transport zaliha na front kod Izjuma. Grad se nalazi na reci Oskol, a ruske trupe su se, zbog ukrajinske ofanzive, povukle na njegovu istočnu obalu. Pre invazije, u gradu je živelo oko 60.000 ljudi. Za vreme okupacije tamo je uspostavljena „civilno-vojna uprava“ koju je faktički kontrolisala Moskva.

PROMENA CILJEVA RATA: Rečeni vojni uspesi još nikome nisu ulili optimizam u skorije okončanje sukoba. Naprotiv. Američki predsednik Bajden bio je veoma sudržan u ocenjivanju rezultata ovih operacija, dok je generalni sekretar UN Antonio Gutereš jasno rekao da se rat ne približava kraju.

Nakon priznanja ruskog Ministarstva odbrane da su ove teritorije izgubljene, došlo je promene ruske borbene taktike. Praktično odmah sutradan, po prvi put direktno i snažnije su napadnute termolektrane, a nešto kasnije upotrebljeni su bombarderi za uništavanje infrastrukture za snabdevanje vodom.

Na ovaj način menjaju se ciljevi rata – od prvobitne „denacifikacije“ ukrajinske vlasti, sad se ciljevi tiču svih stanovnika zemlje, utiču na njihov život i onemogućavaju normalno funkcionisanje zemlje i ljudi.

U Rusiji se na svakom koraku i u svakom mediju nalaze zahtevi da ta zemlja u potpunosti savlada Ukrajinu na isti način kao NATO Srbiju 1999, bombardovanjem gradova i rušenjem životne infrastrukture, transportne, energetike i vodosnabdevanja.

U novoj ruskoj strategji traži se da se vojnim sredstvima pred ukrajinsku vladu postave sasvim drugi problemi – obezbeđivanje uslova za život i opstanak civilnog stanovništva, gde bi rat i ratovanje dobili sekundarni značaj.

Energija i hrana se, tako pretvaraju u snažne poluge rata. Ruski predsednik Putin već je najavio da će tražiti promene sporazuma o izvozu ukrajinskog žita.

Ukrajinski predsednik Zelenski, pak, elokventno je odbacio svaku mogućnost da Ukrajina popusti, ukoliko se Rusija odluči za nov pristup ratu.

„Čitajte mi sa usana: Bez gasa ili bez vas? Bez vas. Bez svetla ili bez vas? Bez vas. Bez vode ili bez vas? Bez vas. Bez hrane ili bez vas? Bez vas“, kategoričan je ukrajinski predsednik.

Ukrajina, međutim, ne može da se pouzda samo u lepo sročene rečenice otpora. Odmah nakon ovih uspeha, kancelarija predsednika Zelenskog je 13. septembra predstavila svoj koncept za bezbednosne garancije za Ukrajinu.

Na dokumentu pod nazivom Kijevski sporazum o bezbednosti radila je ekspertska grupa, a u njenom predstavljanju su učestvovali šef kabineta ukrajinskog predsednika, Andrej Jermak i bivši generalni sekretar NATO, Anders Fog Rasmusen.

Kijev očekuje da će nakon usvajanja koncepta „osnovna grupa saveznika prihvatiti jasne obaveze za podršku Oružanim snagama Ukrajine, a šira grupa će pružiti nevojne garancije izgrađene oko mehanizama sankcija“.

Kao garanti su navedene SAD, Velika Britanija, Kanada, Poljska, Italija, Nemačka, Francuska, Turska i Australija, kao i zemlje Severne, Centralne, Istočne Evrope i Baltičke države.

Planirano je da sporazum obuhvati „preventivne mere“ vojne, finansijske, infrastrukturne, tehničke i informacione prirode.

MALI USPESI VELIKA OPASNOST: Drugi deo dokumenta posvećen je stranim ulaganjima u privredu i vojnoindustrijski kompleks Ukrajine. čime se obezbeđuje stalna finansijsku pomoć i veliki transfer naoružanja, obaveštajna podrška, snabdevanje savremenim sistemima protivvazdušne i protivraketne odbrane, kao i redovne vežbe uz angažovanje instruktora i savetnika iz zemalja EU i NATO.

U nacrtu je precizirana i potreba da se zadrži pun paket sankcija Rusiji, koji se ne može ukinuti, sve dok Moskva „ne nadoknadi punu štetu“.

Garancije ne predviđaju razmenu za određeni status, kao što je neutralnost. Odbacuje se i mogućnost nametanja drugih obaveza Kijevu, na primer, ograničavanja veličine ili moći oružanih snaga.

Eventualni sporazum ne predviđa odustajanje od ulaska u NATO. Garancije se odnose i na celu teritoriju Ukrajine u međunarodno priznatim granicama, odnosno uzimajući u obzir ne samo istok zemlje, već i Krim.

Ruski političari negativno su ocenili dokument. Zamenik šefa Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev nazvao ga je „prologom trećeg svetskog rata“, ali je izrazio uverenje da ga Zapad neće prihvatiti u ovakvom obliku, jer je to isto što i primena člana 5 Povelje NATO o kolektivnoj bezbednosti na Ukrajinu, što bi značilo uključivanja Zapada i NATO u direktan sukoba sa Rusijom.

Pres-sekretar predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov rekao je 14. septembra da bi reakcija Rusije u slučaju potpisivanja Nacrta bezbednosnih garancija koji je objavio Kijev bila negativna.

„Niko ne krije da ima na umu ovaj dokument pre nego što Ukrajina uđe u NATO, odnosno, da ostaje referentna tačka za članstvo u NATO. Shodno tome, glavna pretnja našoj zemlji ostaje i dalje ista. Ona je bila jedan od razloga zbog kojih je bilo neophodno sprovesti specijalnu vojnu operaciju, čime ona postaje relevantnija“, rekao je portparol Kremlja.

Šef komiteta Dume za međunarodne poslove Leonid Slucki rekao je da su sve tačke projekta usmerene samo na dalju eskalaciju sukoba.

Ruska javnost uviđa da je pojava dokumenta povezana sa ruskim gubicima kod Harkova, ali nezna kakvi su njegovi dometi.

Ruski ekspert Aleksandar Šatilov smatra da je Zapad odobrio ovaj dokument, pošto spada u opšte okvire borbe protiv Rusije, ali ga još niko zvanično neće sprovoditi.

A ako se to dogodi, postaće jasno da nikakav pregovarački proces pre ukidanja ukrajinske državnosti nije mogućan. Otuda su i ovi mali ukrajinski vojni uspesi velika opasnost, ocenjuje ruski stručnjaci.