Gardijan: Da li Rusija vrši invaziju na Ukrajinu i šta će biti dalje?

Šta je Vladimir Putin naredio?

Ruski predsednik priznao je nezavisnost dve teritorije pod ruskom kontrolom na istoku Ukrajine. One sebe nazivaju Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom. Teritorije su naoružane, finansirane i politički kontrolisane od strane Rusije od 2014. Ali do ove nedelje, Rusija ih je i dalje priznavala kao deo Ukrajine.

Putin je takođe poslao svoju vojsku u „mirovnu misiju“ u Ukrajinu, što znači da će Rusija po drugi put formalno okupirati suverenu ukrajinsku teritoriju nakon aneksije Krima 2014. godine. Ali u ovom slučaju Rusija nije pripojila teritorije. Dokument koji je Putin potpisao u ponedeljak takođe mu omogućava da uspostavi vojne baze ili postavi rakete na teritorijama Donjecka i Luganska, piše Gardijan.

Zašto cilja na Ukrajinu?

Prvo, Putin dovodi u pitanje pravo Ukrajine na državnost, nazivajući modernu Ukrajinu veštačkom konstrukcijom Sovjetskog Saveza. On takođe vidi Ruse i Ukrajince kao „jedan narod“. Drugo, on smatra da je zapadnjački okrenuta Ukrajina opasna za Rusiju.

On je mogućnost članstva Ukrajine u NATO-u nazvao „crvenom linijom“ za Kremlj. Treće, želi da pokaže da narodne revolucije poput one koja se dogodila u Kijevu 2014. ne uspevaju dugoročno. To pomaže da podupre sopstvenu vladavinu u Rusiji.

Šta bi se sledeće moglo dogoditi?

Odluka o priznavanju Luganska i Donjecka od strane Rusije označava kraj mirovnog sporazuma iz Minska (“Minski protokol“ 2014.),za izlazak iz sukoba koji je zahvatio teritorije u Ukrajini. Taj sporazum je sadržao i deo o prekidu vatre, koji je sada takođe ništavan. Više od 14.000 ljudi poginulo je u borbama koje su se vodile od 2014. godine.

Ruska vojska će verovatno uskoro formalno ući na teritorije u Ukrajini. Njene trupe i vojna vozila tajno su učestvovale u borbama iz 2014. godine, ali će ovo raspoređivanje verovatno biti mnogo veće. Moskva će sada zapretiti Ukrajini širim ratom ako nastavi da se bori protiv „separatista”, rekavši Kijevu da je Rusija sada po ugovoru obavezna da brani od napada oblasti koje je priznala.

Rusija bi takođe mogla da opravda dalju invaziju na Ukrajinu priznavanjem teritorijalnih pretenzija dve separatističke vlade. Oni uključuju veliki grad Mariupolj, koji se nalazi na drugoj strani fronta. Ako Rusija prizna njihove proširene granice, može narediti svojim trupama da započnu ofanzivu protiv ukrajinske vojske.

To bi mogao biti uvod u širi sukob. Rusija je okupila do 190.000 vojnika duž ukrajinske granice i pozicionirana je da pokrene napad koji bi mogao da ugrozi prestonicu Kijev i zahvati veći deo zemlje. Ofanziva te veličine nije viđena u Evropi od Drugog svetskog rata.

Šta će Zapad?

Zapadne zemlje su osudile pretnju i verovatno će ove nedelje uvesti sankcije Moskvi. Ali težina kazne biće predmet rasprave,  i jasno je stavljeno do znanja da neće slati borbene trupe u Ukrajinu.

SAD su obećale „majku svih sankcija“ (“mother of all sanctions”), verovatno ciljajući na ruski bankarski i finansijski sektor, ako Rusija napadne Ukrajinu. Ali to bi podrazumevalo kopneni blickrig koja bi mogla zauzeti velike gradove poput Kijeva i Harkova. Priznavanje teritorija i okupacija od strane ruskih snaga je takođe akt agresije, ali to nije scenario iz noćne more. Dok su se diplomate sastale u utorak u Briselu, ostalo je nejasno da li će Putinova naredba da pošalje trupe u Ukrajinu biti okidač za velike sankcije kojima EU preti nedeljama.

Kako snabdevanje gasom utiče na krizu?

Nemački kancelar Olaf Šolc zaustavio je u utorak proces sertifikacije za gasovod Severni tok 2 kao odgovor na rusko priznanje dve samoproglašene republike. Prvi put najavljen 2015. godine, gasovod od 11 milijardi dolara (8,3 milijarde funti) u vlasništvu ruskog energetskog giganta Gazproma, koji podržava država, izgrađen je za transport gasa iz zapadnog Sibira do Lubmina na severoistoku Nemačke, udvostručavajući postojeći kapacitet gasovoda Severni tok 1 i održavanje topline 26 miliona nemačkih domova po pristupačnoj ceni.

Energetski projekat sa najvećim podelama u Evropi, Severni tok 2 zaobilazi Ukrajinu, tradicionalnu državu za tranzit gasa, tako što ide duž korita Baltičkog mora. Nemačka se zbog toga suočila sa otporom unutar Evropske unije, i Sjedinjenih Država, kao i Ukrajine, zbog toga što Severni tok 2 povećava energetsku zavisnost Evrope od Rusije, uskraćuje ukrajinske tranzitne takse i čini je ranjivijom na rusku invaziju.