Da li je globalna demokratija preživela izbornu 2024. godinu?

U januaru, kada je započela ova sjajna godina izbora, uvodnici u člancima i „vrele izjave“ dali su do znanja da ulozi ne mogu biti veći.

Časopis Tajm (Time) tada je 2024. proglasio „godinom za stvaranje demokratije“, dok su je neki drugi okarakterisali kao „najvećim testom demokratije“ i zapitali se da li sam koncept takvog poretka može ostati netaknut do decembra.

Milijarde ljudi glasale su ove godine u preko 80 zemalja, uključujući one najmnogoljudnije, najviše autoritarne i najkrhkije.

Izbori u Rusiji su prošli u atmosferi represije, u Senegalu je pokušaj odlaganja izbora doveo do pada vršioca dužnosti.

Predsednik El Salvadora je našao formulu za osvajanje izbora kroz eliminisanje kriminalnih bandi, dok se kratak eksperiment sa demokratijom u Tunisu, zemlji koja je iznedrila Arapsko proleće, ugasio.

Relativna snaga ili slabost globalne demokratije visila je o koncu, a predsednički izbori u SAD zaokružili su ovu godinu sa jednim velikim znakom pitanja.

Kako je išlo demokratiji u 2024? Čak i pre samog početka godine, širom sveta mogli su se videti signali upozorenja.

Između 2020. i 2024. petina svih izbornih rezultata se na neki način susrela sa izazovom, pokazuje istraživanje Međunarodnog instituta za demokratiju i izbornu pomoć (International IDEA).

U jednom od pet izbora kandidat koji je izgubio je javno odbijao ishod izbora, dok su jedan u 10 izbora bojkotovale opozicione stranke.

Svi ovi faktori zajedno predstavili su ozbiljan izazov za demokratiju, jer su glasači počeli da sumnjaju u samu održivost izbornog procesa i političke participacije.

Opšti izbori u Ujedinjenom kraljevstvu 2024. rezultirali su skoro pa istorijskim zaokretom u korist Laburista, jer je većina Konzervativne partije uništena godinama nefunksionisanja i nizom skandala.

Nešto malo više od polovine odraslih Britanaca je glasalo, što je prema nekim analizama najniži odziv po udelu stanovnika od uvođenja opšteg prava glasa.

Međutim, ako pročešljamo rezultate izbora širom planete, Velika Britanija se može pokazati kao „uljez“.

Istraživanje International IDEA ukazuje da je odziv glasača porastao po prvi put nakon skoro 20 godina.

Stručnjaci su zaključili da su se postulati uspešne demokratije – sloboda govora, jednakost u participaciji i pluralizam medija i korporativnog vlasništva – susretali sa nezapamćenim pretnjama. Ako pak nije bila u padu, demokratija je bila na udaru.

Dok neki prognoziraju dalje propadanje demokratije, dobro organizovani građani i opozicija daju primer kako kretanje ka autokratiji može da se zakoči.

ttps://www.danas.rs/svet/premijer-finske-rusija-je-stalna-pretnja-za-eu/

Navodi se kao važan za ovu godinu primer Senegala, gde je u martu v.d. predsednika odlučio da odloži izbore, što mu se obilo o glavu. Mladi u Senegalu podržali su opozicionog kandidata Basirua Diomaja Faja koji je došao na vlast uz nezampaćenu podršku naroda.

U nekim drugim slučajevima, demokratska odgovornost nije se tražila na izborima, već na ulici.

U januaru, Šeik Hasina je osvojila svoj peti mandat premijerke Bangladeša na izborima tokom kojih je uhapšeno na desetine hiljada opozicionih ličnosti i tokom kojih je na protestima bilo svedočenja o teškoj policijskoj brutalnosti.

Samo nekoliko meseci kasnije, Hasina je morala da pobegne iz zemlje, nakon što je svrgnuta od strane demonstracija koje su vodili studenti. Nezadovoljstvo mladih podstaknuto je protivljenju sistemu kvota za poslove u vladi.
Vrlo brzo je protest prerastao u širi masovni pokret protiv urušavanja demokratije tokom Hasinine vladavine.

Čak i u primerima poput Venecuele, gde protesti nisu uspeli da ostvare ciljeve, efekat delegitimizacije potencijalno pokradenih izbora može se pokazati pogubnim na duže staze.

Uprkos proglašavanju pobede na predsedničkim izborima u avgustu, neobjavljivanje podataka o glasanju i razbijanje opozicionih lidera od strane Nikolasa Madura pokrenulo je talas protesta koji su duboko narušili autoritet predsednika.

Zemlje koje su dugogodišnji saveznici Madurovog političkog pokreta, poput Brazila i Kolumbije, nisu želele da priznaju izborne rezultate.
Odluka Brazila da stavi veto na pristupanje Venecuele BRIKS organizaciji ozbiljan je udarac Madurovom režimu.

Ukoliko je protest naroda bio ključna karakteristika 2024. godine, onda je to bila i rastuća pasivnost entuzijazma prema tome šta demokratija može doneti glasačima.

U SAD, skoro polovina glasača smatra da demokratija nije dobro radila posao predstavljanja običnih ljudi.

Anketa istraživačke mreže Afrobarometar ukazala je da u više od 30 afričkih zemalja ljudi demokratija gubi podršku ljudi.

Indonezija je u februaru za predsednika izabrala Prabovo Subjanta, bivšeg generala kog prate navodi o kršenju ljudskih prava.
Njegovi protivnici su tvrdili da je izborno glasanje bilo minirano nepravednim promenama pravila, odlazeći predsednik Džoko Vidodo optužen je za mešanje u izbore u cilju očuvanja svog nasleđe, ali Ustavni sud Indonezije je odbio sve tvrdnje.

Vedi Hadiz, direktor Azijskog instituta na Univerzitetu u Melburnu, smatra da nikad nije bilo teže biti demokratski aktivista u Aziji, jer je sve manje i manje uspešnih primera.

Ističe da su sve veće zapadne demokratije iskusile nazadovanje demokratije usled uspona desnog populizma, antimigrantskog sentimenta i pada države blagostanja. Autoritarne snage mogu da „snažne vođe“ prikažu kao „lek“ za greške demokratije.

Nazadovanje demokratije dešava se u neočekivanom broju bogatih zemalja za koje se smatralo da su imune na takve procese, koji se dešavaju postepeno i koje je teže primetiti u pravo vreme, a koji mogu oslabiti dalje poverenje u demokratiju, navodi direktorka Centra za globalnu demokratiju na Kornel Univerzitetu.

Međutim, trend nazadovanja se pokazao kao odlično sredstvo za mobilizaciju kojim se prodemokratski kandidati udružuju u suprotstavljanju autoritarnim figurama, kao što je bio slučaj sa snagama Donalda Tuska na izborima u Poljskoj 2023.

To je takođe nešto što je navelo Kamalu Haris da pokuša da na svoju stranu pribavi republikance nezadovoljne Donaldom Trampom.

Izlazne ankete u noći 5. novembra pokazale su da su glasači u SAD demokratiju stavili kao najvažnije pitanje kada biraju za koga će glasati. Stoga nije uopšte čudno što je posmatračima sa strane bila iznenađujuća pobeda kandidata koji je optužen za potkopavanje proteklih izbora i koji je obećao da če jednog dana biti diktator.

Na mnogo načina su SAD poslednji primer trendova koji su pretnja po demokratiju: mešanje stranih sila u izborni process, lavina dezinformacija i rastuća plutokratska klasa koja je u mogućnosti da „kupi“ svoj put do moći.

Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu, u 2024. je postavio novi standard za milijardersko uticanje na demokratiju države.
On nije samo dao 200 miliona dolara svog novca na Trampovu kampanju, već je ju je i koordinisao, lično se pojavljivao na skupovima i od svoje mreže X napravio eho sobu koja je pojačala desničarske glasove.

Sve se to izgleda isplatilo: Maskovo bogatstvo je skočilo za 70 milijardi u sedmici nakon Trampove pobede, a novoizabrani predsednik ga je postavio da vodi njegovo „Odeljenje za efikasnost Vlade“.

Hadiz je naveo da su uticaj milijardera na vlade i izborne procese osetili ljudi od Indije, preko Tajlanda, do SAD, te da bi oni mogli biti moćna sila u izazivanju apatije.

Iako više ljudi glasa na izborima nego ikada ranije u istoriji, političke organizacije su za kandidate izabrale mali broj žena u 2024.
Kandidatkinja za najvažnije državne poslove nije bilo na izborima u Indoneziji, Indiji, Ujedinjenom kraljevstvu, Pakistanu, Južnoj Africi.
Od novembra, broj članica Ujedinjenih nacija koje imaju ženu na čelu države je bio 17, za 2 manje od broja iz 2023.

Istraživači Univerziteta u Stenfordu navode da je pored rodnih stereotipa problem i mišljenje birača koji ne glasaju za ženske kandidate zato što smatraju da imaju male šanse da pobede.

U SAD, žene jesu podržale Kamalu, ali u manjoj meri nego što su podržale Džozefa Bajdena 2020.

Sa druge strane (granice), bivša gradonačelnica Meksiko Sitija Klaudija Šejnbaum postala je predsednica Meksika, koji zbog svojih zakona ima jedan od najvećih procenata žena u parlamentu.

Na globalnom planu situacija je mnogo gora, gde je prosek žena u zakonodavstvu u oktobru iznosio 27%, prema nezavisnoj organizaciji Međuparlamentarna unija (Inter-Parliamentary Union – IPU) – što predstavlja rast od samo 0,2% od prošle godine.
Prema UN, biće potrebno 130 godina da rodna ravnopravnost dosegne do najviših pozicija moći.

Istraživanje Fajnenšel tajmsa (Financial Times) pokazalo je da je svaka vladajuća stranka u razvijenom svetu koja se kandidovala na izborima ove godine izgubila udeo glasova, što je prvi put viđeno u istoriji.

U brojnim zemlja, poput Ujedinjenog kraljevstva, Japana, Austrije i Portugala birači su bili ljuti zbog visokih troškova za život, te su naneli ogroman bol aktuelnim strankama i političarima.

Pouke iz 2024. biće najverovatnije izvučene iz primera političara koji su dostojanstveno prihvatili poraz, a ne onih koji su izašli kao pobednici. Osnovi princip američke demokratije je, navodi Kamal Haris, da čovek prihvati rezultate kada izgubi.

Uprkos nasilju i odmazdama koje su obeležile 2024, upravo je taj pleminiti čin prihvatanja gubitka odjeknuo širom sveta.