Foto: Peđa Milosavljević/STARSPORTToplo je, pospano nedeljno popodne u bloku 61. Većina uličica između novobeogradskih sivih kula iz 1970-ih je praktično pusta – u nekim slučajevima je to trajno stanje stvari, ako su nakupine smeća i vegetacije barometar.
Područje može izgledati nevoljeno, ali život bruji u hiljadama stanova, a porodice ručaju i opran veš visi na balkonima, piše britanski Gardijan.
U prizemlju grafiti prekrivaju skoro svaki zid i vrata. Deca igraju mali fudbal pored murala koji se prostire na betonskom terenu sa natpisom: “Rusija i Srbija, braća zauvek”.
Zatim, tu su i brojna podsećanja na rat na terenu koji, pod okriljem mraka, obeležavaju parole.
“Kakav je život Grobara?” – piše na jednom natpisu, obojen osnovnom bojom Crvene zvezde i poruka ozloglašenoj Partizanovoj ultras grupi. „Danju trče, noću škrabaju“.
Partizan je prethodne noći mogao da preuzme prevlast u kući rivala.
U 172. beogradskom derbiju na stadionu „rajko Mitić“ bilo je nerešeno 2:2 i, u drugim okolnostima, možda bi gosti mogli da požale što su odustali od prednosti stečene golovima na obe strane poluvremena.
Ali šira slika, dok su igrači Igora Duljaja bacali majice na pulsirajuću masu gostujućiih navijača i fotografisali se, a rakete i dimne bombe su letele iznad njih, bila je ta da je Partizan izašao „nepovređen“ iz utakmice i ostao na vrhu srpske Superlige.
Bila je to uzbudljiva utakmica, konsenzusom zabavnija od bilo kog derbija u poslednje vreme, a stadion je bio rasprodat prvi put u četiri godine.
Ovog puta je bilo dobro na terenu – Crvena zvezda je četiri puta šutirala u okvir gola i zapalila svoje goste u izuzetno kasnom napadu nakon žestoko osporavanog crvenog kartona koji je dobio fudbaler Partizana Ksander Severina.
Ipak, ovaj element, sa svojim motivima, ima širu relevantnost nego ikad.
Kao i Srbija, zemlja rastrzana između potpuno različitih vizija moderne Evrope.
Pre početka utakmice, ultrasi Crvene zvezde, Delije, skandirali su sopstvenu afirmaciju srodstva sa Rusijo. Kasnije u meču Grobari su istakli transparent koji veliča ruske vojnike pored slike zastave zemlje.
Nema moćnije petrijeve posude od punog stadiona za odraz javnog raspoloženja.
Srbija se dugo udvarala članstvu u Evropskoj uniji, ali podrška opada i sve oštriji pogled prema Moskvi može imati posledice daleko izvan ovih granica.
Pogled na Gaspromov logo na dresovima Crvene zvezde – i preko sedišta na istočnoj tribini na Marakani dok se publika razilazi – podsetio je da, koliko god da je tim posut uvozom – poput gladijatorskog senegalskog napadača Šerifa Ndijajea – zabavan za gledanje, bio je finansiran bar donekle ruskim novcem.
Kasnije ovog meseca, reprezentacija Srbije, koja će se suočiti sa Engleskom na Euru 2024, posetiće Moskvu i dati Rusiji prvu prijateljsku utakmicu protiv evropske opozicije od invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
UEFA nije pokazala želju da interveniše, iako je Rusima zabranjeno učešće na takmičenjima.
Na drugom transparentu, istaknutom duž dela istočne strane, traženo je: „Država mora da zaustavi iseljavanje Srba sa Kosova“.
Poslednjih meseci niz ekstravagantnih murala, posebno netaknutih dok su drugi modifikovani ili oštećeni, pojavio se u centru Beograda zalažući se za nastavak nasilja u državi pretežno etničkih Albanaca koja je proglasila nezavisnost od Srbije 2008.
“Kada se vojska vrati na Kosovo” njihova je poruka; slične proglase su imale i Delije.
Rasprostranjeno je mišljenje da im je država, na čelu sa autoritarnim predsednikom Aleksandrom Vučićem sve više željnom za pažnjom tvrdokornih nacionalista, dala prećutni znak.
Sedam sati pre derbija, malobrojna publika je gledala kako Sinđelić Beograd savlada FK Rad sa 4-0 u regionalnom trećem rangu.
Engleski, češki i poljski bili su čujni kao i srpski.
U susednom kafiću grupa Poljaka je naručila poslužavnik piva i rakije.
S pogledom na teren mračna, bezlična zgrada bila je u suprotnosti sa plavim nebom.
Reč je o centralnom beogradskom zatvoru, među čijim zatvorenicima su članovi kriminalne grupe koji predstavljaju živi podsetnik da brutalna ultras scena Srbije nikada ne sme biti glamurozna.
Među pritvorenicima je i Veljko Belivuk, vođa navijačke grupe Partizana po imenu Janičari i predmet dugogodišnjeg suđenja koje je izvuklo šokantne, jezive detalje.
Belivuk i društvo optuženi su za višestruka ubistva, otmice, silovanja i druga krivična dela: on je negirao optužbe protiv njega, ali je slučaj izvukao temu o povezanosti fudbalskih ultrasa sa podzemljem na svetlo dana.
Belivuk je tvrdio da je njegova grupa radila za vladu, uključujući i prigušivanje anti-Vučićevog raspoloženja na fudbalskim stadionima.
Istina možda nikada neće izači na videlo: izvesno je da su struje koje se protežu ispod površine beogradske fudbalske scene složene i praktično neprobojne.
Sigurno niko nije mogao da spreči Grobare da rano na derbiju skandiraju “Vučiću pederu“. Delije su odbile poziv da ih slede u tome.
Vučić je kontroverzno pobedio na vanrednim izborima u decembru sa udobnom razlikom, ali neistomišljenika je mnogo: hiljade ljudi je protestovalo u Beogradu posle glasanja uz tvrdnje o prevari i manipulaciji.
Ako derbi nudi višeslojni snimak lokalnih i globalnih tenzija, on takođe odražava mesto Srbije u svetu fudbala.
Zemlja poznata po stvaranju niza talenata koji su u suprotnosti sa svojom populacijom od sedam miliona, prestala je da proizvodi igrače.
Malo traga je od sledećeg Aleksandra Mitrovića, Luke Jovića ili Dušana Vlahovića na podlozi Marakane.
Postoji osećaj da klubovi prerano prodaju talente ili koriste novac od UEFA takmičenja da bi rasprskali šestocifrene sume na brze popravke.
Ako Partizan osvoji prvu titulu od 2017, malo je verovatno da će to predstavljati zabrinutost.
Beograd i njegov derbi će i dalje biti nedokučiv prozor u savremeni svet pun neizvesnosti i kontradiktornosti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
