netanjahuFoto: EPA-EFE/ABIR SULTAN

Nalozi za hapšenje koje je izdao Međunarodni krivični sud (ICC) predstavljaju potres u svetskom pravnom pejzažu: prvi put je jedan zapadni saveznik iz moderne demokratije optužen za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti od strane globalnog pravosudnog tela, piše novinar Džulijan Borger za Gardijan.

Unutar Izraela, poternice protiv Benjamina Netanjahua i njegovog ministra odbrane Joava Galanta neće imati trenutni uticaj. Kratkoročno, oni će verovatno okupiti podršku oko premijera od prkosne izraelske javnosti.

Dugoročno gledano, međutim, golemost optužbi protiv Netanjahua i Galanta mogla bi vremenom postati sve teže jer teško je odbaciti stigmu okrivljenog ratnog zločinca.

Jahja Sinvar i druga dvojica osumnjičenih iz Hamasa koje je imenovao tužilac MKS-a Izrael je ubio od maja kada su prvi put zatraženi nalozi, ali je pretpretresno veće u Hagu izdalo nalog za jednim od njih, vojnim komandantom Hamasa Mohamedom Dijabom Ibrahimom al-Masri.

Gledano iz Haga, odobravanje naloga od strane sudija MKS će zauvek promeniti status suda.

Iako SAD nisu članica MKS reagovaće burno, ali po cenu sopstvenog međunarodnog kredibiliteta i tvrdnje da se zalaže za globalnu pravdu.

Drugi izraelski saveznici, kao što je Nemačka, će se distancirati (može se očekivati da će britanska vlada Kira Starmera izraditi studiozno neutralan odgovor), ali mnoge zemlje koje su do sada videle MKS kao oruđe zapadnog sveta verovatno će prihvatiti tu odluku i sam tribunal.

Dok je Savet bezbednosti UN učinio vrlo malo da ublaži rat u Gazi, MKS će biti viđen, posebno na globalnom jugu, kao efikasniji branilac povelje UN.

Iva Vukušić, docentkinja međunarodne istorije na Univerzitetu u Utrehtu, rekla je: „Ovaj set naloga za hapšenje je revolucionaran jer, po prvi put u slučaju Izraela, uključuje bliskog saveznika ‘zapadnih’ stalnih pripadnika Saveta bezbednosti, koji su do sada bili gotovo izuzeti od međunarodnog sudskog nadzora“.

Izrael mnogi smatraju funkcionalnom demokratijom sa sposobnim pravosudnim sistemom i bliskim saveznikom na zapadu, a do sada nismo videli nalog za hapšenje u takvoj situaciji.

Malo je verovatno da će nalog svrgnuti Netanjahua ili ga čak oslabiti. To je kritično, jer mnogi posmatrači veruju da će se rat u Gazi verovatno nastaviti sve dok on bude na vlasti.

„To će ojačati Netanijahua“, rekla je Dalija Šejndlin, izraelska stručnjakinja za međunarodno javno mnjenje.

„Izraelci su apsolutno čvrsti ubeđeni da međunarodni sistem uopšte postoji da bi se nepravedno gađao i izdvajao Izrael. Takvo osećanje seče svuda u jevrejskoj zajednici“.

To znači da vrlo mali broj Izraelaca vidi naloge za hapšenje kao dokaz da Netanjahu slabi njihovu zemlju na globalnom nivou, vodeći je ka statusu parije.

Ako ništa drugo, premijerovi brojni kritičari će pauzirati svoj niz pritužbi protiv njega dovoljno dugo da odbace nadležnost stranog suda nad njihovim poslovima.

Što se tiče narednih izraelskih izbora, koji će biti održani do oktobra 2026. i koji su kritični trenutak za Izrael i region, malo je verovatno da će nalozi MKS-a promeniti mnoge glasove.

Ali ugriz koji ostave će se verovatno osetiti tokom godina i decenija koje dolaze.

Biće dugačak spisak zemalja koje su članice MKS-a koje Netanijahu i Galant neće moći da posete, jer bi bili u obavezi da postupe po nalogu za hapšenje.

SAD, Rusija i Kina nisu članice, ali bi za sadašnju Belu kuću, barem poseta bilo kog od njih, bila veoma neprijatna – iako će nova Trampova administracija biti druga stvar.

„MKS igra dugu igru“, rekla je Vukušić. „Kada se izdaju, nalozi vas prate prilično sve dok ne umrete. Ako, na primer, nakon izdavanja naloga, Netanjahu ponovo ode u SAD da se obrati Kongresu, to će barem u velikoj meri osramotiti SAD i učiniti njihovo licemerje tako jasnim“.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari