„Širom Evrope čuje se zvuk pušaka, na raskrsnici smo“: Gardijan o izborima u Evropskom parlamentu

Tokom vikenda, Marine Le Pen i predsednik njene partije Rasemblement, Žordan Bardela u Marselju su obećali da će povući zeleni dogovor Evropske unije i vratiti višestruka ovlašćenja Briselu – uključujući pravo na nametanje drakonskih zakona protiv migranata.

Trenutne ankete pokazuju da će ova agenda prikupiti rekordnih 30 odsto glasova za Rassemblement i naneti ponižavajući poraz predsedniku Emanuelu Makronu.

Na drugim mestima, ukupni brojevi izgledaju podjednako sumorni iz progresivne perspektive. Prema jednoj analizi, evroskeptična, nacionalistička desnica će verovatno biti na vrhu anketa u devet država EU – uključujući članice osnivače Italiju, Belgiju i Holandiju, kao i Francusku – i biti druga ili treća u još devet, uključujući Nemačku.

U Rimu, gde se u subotu okupio evropski levi centar kako bi pokrenuo sopstvenu kampanju, španski premijer Pedro Sančez upozorio je da je „ugrožena sama duša Evrope“.

Bilo bi pogrešno posmatrati takve razgovore kao hiperbolu kampanje, ili ove izbore kao puku sporednu predstavu u poređenju sa nacionalnim anketama.

Sančez je u pravu po dve tačke. Prvo, sjajni rezultati za stranke kao što su Rasemblement i Alternative fur Deutschland u Nemačkoj bi dramatično odjeknuli u zemlji, postavljajući politički dnevni red u srce EU.

Drugi razlog je taj što je parlament u Strazburu nekada bio samo proslavljena govornica, a sada ima stvarnu moć kao protivteža Evropskoj komisiji.

Tradicionalno, tu težinu su monopolizovale Evropska narodna partija desnog centra (EPP) i Partija evropskih socijalista (PES) levog centra. Ali prisustvo radikalne desnice slične težine – pod pretpostavkom da bi se njeni često razdvojeni sastavni delovi mogli ujediniti – moglo bi da odvuče EPP udesno i da ugrozi ključne ekološke ciljeve, prava migranata i buduće planove proširenja.

Predsednica komisije i vodeći kandidat EPP, Ursula fon der Lajen – koja se nada da će je novi parlament ponovo izabrati za još jedan mandat – već je uznemirena.

Kao odgovor na proteste farmera i zabrinutost zbog troškova života, Fon der Lajen je nedavno preokrenula značajne obaveze oko zelenog sporazuma. Što se tiče imigracije, ona se sve više slaže sa tvrdim stavom italijanske premijerke Đorđe Meloni.

Dok konzervativci nastoje da se prilagode agendi ekstremnijih rivala, progresivne stranke moraju se zalagati za tolerantniju, globalno odgovorniju EU.

Ali odbrana statusa kvo verovatno neće biti dovoljna. Umesto toga, evropski levi centar treba energično da se zalaže za nivoe ulaganja i podrške koji odgovaraju razmerama izazova sa kojima se suočavaju – putem zajedničkih instrumenata EU za zaduživanje ako je potrebno.

U Briselu je potrebna nova ekonomska ortodoksija kako bi se pozabavili nesigurnostima koje su stvorile sumporno političko raspoloženje. Ako se zeleni dogovor, na primer, ne razotkrije, moraće da se pronađe novac da bi se glasači uverili da će biti podržani kroz tranziciju.

Cilj Meloni, Le Pen, Viktora Orbana i sve većeg broja saučesnika je da iskoriste uspeh na junskim izborima kao platformu za podrivanje unije iznutra.

U vreme akutne geopolitičke neizvesnosti, sa mogućim Trampovim predsedništvom koje se nazire na horizontu, to bi bio štetan, duboko destabilizujući obrt događaja. Evropa stoji na raskrsnici.