Foto: EPA-EFE/DAVID MDZINARISHVILIPoslednjih godina Gruzijski san (GD), vladajuća partija ove zemlje, besramno je vodila politiku manipulacije pretežno proevropski orijentisanog stanovništva. U teoriji je zastupala potencijalni pristup Evropskoj uniji kao nacionalni cilj, kako je i navedeno u Ustavu, ali je u praksi vukla Gruziju sve više ka autoritarnoj orbiti ruskog predsednika Vladimira Putina.
Početkom ove godine usvajanje Zakona o stranim agentima – gotovo prekopirana verzija ruskog zakona koji za cilj ima da smanji uticaj nezavisnog civilnog društva – dovela je do demokratskog otpora i masovnog nezadovoljstva na ulicama. Ulje na vatru su dolila naknadna ograničenja prava pripadnika LGBTQ+ zajedinice.
Komentar urednika Gardijana pruža viđenje britanskog lista o situaciji u Gruziji.
Nakon što je Gruziji dodeljen status kandidata za članstvo u EU 2023. Brisel je uvideo da je „prevaren“ od strane političkih pijuna Bidzine Ivanišvilija, najbogatijeg Gruzijca na svetu i osnivača Gruzijskog sna.
Pregovori o članstvu obustavljeni su u junu, ali je uoči izbora u oktobru ove godine vladajuća partija nastavila sa isticanjem garancije svoje posvećenosti „evropskom putu“.
Prošle nedelje novopostavljeni premijer Irakli Kobahidze neočekivano je izjavio da će pregovori sa EU biti obustavljeni do 2028. Ukoliko je mislio da će se stvari završiti na tome, grdno se varao.
Saopštenje vlade o obustavljanju pregovora usledilo je nekoliko sati nakon što je Evropski parlament usvojio neobavezujuću rezoluciju kojom se odbijaju rezultati parlamentarnih izbora u Gruziji održanih 26. oktobra, ukazujući na „značajne nepravilnosti“.
Rezolucija je pozvala na nove izbore u roku od godinu dana pod međunarodnim nadzorom i na uvođenje sankcija najvišim gruzijskim zvaničnicima iz vladajuće partije GD, uključujući premijera Iraklija Kobahidzea. Nove izbore, ne prihvatajući rezultate održanih, zahteva i proevropska predsednica Salome Zurabišvili.
Razmere demonstracija na ulicama glavnog grada Tbilisija bile su neočekivane.
Odgovor bezbednosnih snaga na protestima u najmanju ruku se može nazvati brutalnim. Gumeni meci, suzavac, vodeni top i divljačko prebijanje demonstranata doveli su do toga da mnogi budu hospitalizovani, dok je više od 200 ljudi pritvoreno. Došlo je i do hapšenja pripadnika gruzijske opozicije.
Država se sada nalazi na opasnom raskršću. Kobahidzeovu vladu opozicione stranke odavno smatraju nelegitimnom, a izveštaji o izbornim prevarama i zastrašivanju birača samo još više pogoršavaju situaciju.
Kriza u Gruziji polako poprima izglede revolta u Ukrajini tokom 2014. godine i prodemokratskih protesta u Belorusiji 2020.
Portparol Kremlja Dimitrij Peskov proteste vidi kao unutrašnje pitanje, dodajući da je najdirektnija paralalela koja se može izvući Majdan.
Evropski lideri suočavaju se sa pitanjem kako najbolje pružiti podršku gruzijskom pokretu otpora. Estonija, Litvanija i Letonija su jednostrano uvele sankcije Ivanišviliju i ključnim ličnostima u Vladi.
Ukoliko bi Brisel isto sproveo neke kažnjive mere, kao što je ograničavanje bezviznog putovanja za građane Gruzije, to bi za posledicu moglo imati konsolidaciju proruskog sentimenta.
Ali, ukoliko nasilje na ulicama dalje eskalira, Evropa će morati jasno dati do znanja da će doći do ozbiljnih konsekvenci.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
