„Makron je digao u vazduh svoju bazu moći“: Gardijan analizira izbore u Francuskoj

Posle poniženja na prošlomesečnim izborima za Evropski parlament, Emanuel Makron se bezobzirno kockao da će se istorijski nivoi podrške stranci Nacionalni skup (RN) Marin Le Pen istopiti kada se birači u znak protesta prvi put u posleratnoj istoriji suoče sa izgledom vlade radikalne desnice.

Kako je sve ispalo?

Visok odziv u prvom krugu u nedelju doveo je do toga da je RN udobno osvojio prvo mesto sa 33,1 odsto glasova, skoro dva procenta više u poređenju od pre tri nedelje.

Ovo je prvi put da je stranka koju je osnovao Žan-Mari Le Pen probila barijeru od 20 odsto na parlamentarnim izborima.

Na brzinu okupljeni Novi narodni front (NPF), koalicija snaga levice, osvojio je 28 odsto. Makronova centristička koalicija zaostala je sa 20,8 odsto na trećem mestu.

Čini se da je u činu hubrističke ponosi Makron digao u vazduh svoju bazu moći u parlamentu, transformisao se u najslabijeg predsednika i dao mladom štićeniku Le Penove, Žordanu Bardeli, pristojnu šansu da postane sledeći premijer Francuske.

Uoči drugog kruga 7. jula, ulozi su sada zaista veoma visoki.

Poslednjih godina, Le Pen je vešto rebrendovala i normalizovala partiju svog oca, distancirajući je od njenih antisemitskih i neofašističkih korena i ciljajući na nezadovoljstvo radnika u ekonomski ugroženim oblastima.

Tokom aktuelne predizborne kampanje, Bardela je počeo da se vraća na obećanja vezana za potrošnju koja plaše tržišta.

Ali, bez obzira na takvo oportunističko pozicioniranje, duboko autoritarna, ksenofobična stranka – njen istorijski razlog postojanja – ostaje nepromenjena.

Planovi za isključenje dvojnih državljana iz osetljivih profesija, u zemlji sa jednom od najvećih manjinskih etničkih grupa u Evropi, svedoče o političkom projektu koji nastoji da marginalizuje i stigmatizuje građane francuskog porekla koji nisu belci.

Zakon koji se raspravlja o borbi protiv „islamističkih ideologija“ i predlog da se zabrani nošenje marama na javnim mestima otkrivaju stepen do kojeg islamofobija pokreće isključujući kulturni program.

Predviđene nove zakonske zaštite za policiju daju mračan nagoveštaj o tome na koji način bi se takve agresivne mere mogle primeniti.

U širem smislu, vlada predvođena RN bi nastojala da potkopa vrednosti Evropske unije iznutra, u ime nativističkog nacionalizma.

Nije ni čudo što je Alis Vajdel, kopredsedavajuća krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), pozdravila nedeljni rezultat „sa divljenjem i poštovanjem“, napominjući da je stranka Le Penove „naravno uzor“.

Francuski izborni sistem u dva kruga znači da se najgore može izbeći, jer kandidati mogu da odustanu kako bi biračima omogućili da formiraju jedan blok opozicije radikalnoj desnici.

Ova tradicija snažnog „republičkog fronta“ mora se hitno oživeti kako bi se osiguralo da RN ne postigne apsolutnu većinu u drugom krugu, čak i ako to znači dalju bedu za predsednikov centristički savez.

Za razliku od nekih u njegovom pokretu, Makron se pojavio u ponedeljak da to prizna, uprkos tomw što je prvobitno sugerisao da bi glas za levičarski NPF mogao biti jednako opasan kao i glas za Le Pen.

Vreme kada je Makron mogao da ‘zavadi pa vladaj’ je prošlo. Kakav god da bude ishod u nedelju, čini se izvesnim da će se RN konsolidovati kao prva sila u francuskoj politici.

Glavni zadatak je sada za predsednika i mejnstrim birače širom spektra, da se ograniči šteta. Stranka čiji program i instinkti ugrožavaju republikanske vrednosti na kojima je utemeljena moderna Francuska nikada nije bila bliža vlasti. Ne sme se dozvoliti da je uzme, zaključuje Gardijan.