„Lik Ratka Mladića mokri kada shvati da će završiti pred sudom za ratne zločine“: Gardijan o kosovskoj predstavi „Pregovori o miru“

Predstava Jetona Neziraja „Pregovari o miru“ je luda komedija koja se bavi ratovima u Bosni i na Kosovu, piše Gardijan.

Dramatizujući razgovore za okruglim stolom između izmišljenih zaraćenih zemalja Banovije i Unmikistana, predstava je pomahnitala komedija u kojoj sujetni generali mogu biti namamljeni za pregovarački sto samo obećanjima holivudskih filmova koji slave njihove akcije.

Suprotstavljene strane se opijaju dok pregovaraju o demilitarizovanim zonama, mešaju nacrte sporazuma o prekidu vatre i potpisuju na pogrešnoj isprekidanoj liniji. Mape spornih teritorija se dele makazama za papir dok se svete zemlje ne pretvore u kišu konfeta.

Pa ipak, na kraju 90-minutnog nastupa, bivši neprijatelji se spajaju kako bi otpevali „Mir u dolini“ Elvisa Prislija, a lik Ratka Mladića mokri se dok shvata da će završiti pred sudom za ratne zločine, piše Gardijan.

„Kada pričate o ozbiljnim stvarima, ne smete da pričate o tome na ozbiljan način“, rekao je Orest Pastuh, ukrajinski glumac koji je jedan od pet članova multinacionalne ekipe Kendra sa iskustvom iz prve ruke u ratu svoje zemlje.

„Kad bismo ozbiljno pričali o ratu i miru, svi bi poludeli“, dodao je.

Predstava, koja idućeg meseca ide na evropsku turneju u Nemačku, Češku, Srbiju i Bosnu i Hercegovinu, delimično je zasnovana na Dejtonskom sporazumu koji je 1995. zaustavio troipogodišnji rat u BiH, najsmrtonosnije poglavlje u raspadu Jugoslavije.

Na svojoj premijeri u prištinskom teatru Oda prošle nedelje, takođe je pomešao elemente mirovnog sporazuma kojim je četiri godine kasnije okončan rat na Kosovu, sukoba koji se često pamti kao poslednji „dobar rat“ Zapada i kontrafolija iračkoj katastrofi koji je ubrzo usledio.

Da bi okončao sukob između Srba i kosovskih Albanaca u otcepljenoj pokrajini, NATO je delovao brže i agresivnije nego što je to bio slučaj u ratu u Bosni. U centru Prištine i dalje je opipljiva zahvalnost za asertivno vođstvo SAD u mirovnim pregovorima, piše Gardijan.

Tu je statua Bila Klintona koji maše, bista Medlin Olbrajt i ulica koja nosi ime po Ričardu Holbruku, buldožer diplomati koji je predvodio pregovarački tim zadužen za rešavanje balkanske krize.

Stoga može izgledati iznenađujuće da u „Pregovorima o miru“ moralna sigurnost dolazi umotana u sarkazam, a ne u patos. Džo Robertson,lik Holbrukovbog tipa, koga igra Harald Tompson Rozenstrom, Norvežanin, nije samo „zver mira“ već i „šizofreničar, brutalni Mazarin“ koji dobija seksualne udarce od kriznih pregovora.

U jednoj sceni, on se grči na okruglom stolu u vrućim pantalonama i kožnom pojasu, šibajući se belom zastavom. Na kraju, predstava nagrađuje njegove napore ne statuom, već „njegovim emodžijima“.

Kada sam pročitao Holbrukove memoare „Završiti rat“, shvatio sam da je i pregovarački sto neka vrsta pozornice“, rekao je Neziraj uoči premijere svoje drame.

„I dramatična scena na kojoj su se glumci ponašali prilično bizarno“, uključujući pregovarače koji su organizovali odlazak i nove političke granice iscrtane na salvetama“, dodao je.

On je rekao da ga je sagledavjući Dejtonski sporazum, kao i sporazum iz Osla potpisan između Izraela i Palestine 1993. lišilo iluzije da su mirovni pregovori strukturirani razgovori koje vode stručnjaci u svojim oblastima.

„Oni su plod volje pojedinaca u određenom trenutku“, rekao je Neziraj.

Na Kosovu je izvesni stepen cinizma u pogledu diplomatije mira bio neizbežan, rekao je on, posebno kada su se tenzije ponovo rasplamsale prošlog meseca nakon sukoba između naoružanih Srba i kosovske policije u manastiru blizu granice sa Srbijom. Tokom proba, Tompson Rozenstrom je pitao da li postoje planovi za evakuaciju ako Srbija izvrši invaziju.

Rediteljka Blerta Neziraj, Jetonova partnerka, uverila ga je da prisustvo NATO trupa znači da je veća verovatnoća da će ruska invazija na Norvešku.

„Rat se ne završava kada položite oružje“, rekao je Neziraj.

„Mi na Kosovu živimo u privremenoj državi, koja nije rat, ali ni punopravni mir. To je atmosfera straha i neizvesnosti, jer ratni račun iz 90-ih nije u potpunosti otplaćen“, naveo je.

Neziraj je svestan sopstvenog cinizma, i „Pregovori o miru“ na kraju uspeva da se izvuče iz toga. Pred kraj predstave, samit izgleda kao neuspeh: vera u UN je raspršena u paramparčad, čuju se pozivi za drugu konferenciju koju organizuje EU.

Glavni pregovarač apeluje na publiku za savet kako da izađe iz ćorsokaka.

Kako predstava obilazi Balkan, namera je da se na scenu pozovu različiti svedoci iz stvarnog života. U Prištini je posao pripao Aidi Čerkez, veteranki, dopisnici Sošijeted presa (Associated Press) koja je iz bosanske prestonice pratila opsadu Sarajeva. Njen 10-minutni monolog menja raspoloženje predstave.

„Jedini preduslov za mir je da se svi okupe za istim stolom“, rekla je ona posle zavese. „A da bi se svi okupili za istim stolom, morate vojno oslabiti dominantnu stranu. Sve dok jedna strana može da misli da može da pobedi, nema razloga da sedne za pregovarački sto. U Bosni je taj uslov ispunjen NATO bombardovanjem“, navela je.

Čerkez je odbacila ideju o završetku rata u Bosni kao nacrtu za okončanje drugih sukoba, ali je ipak rekla da je bilo pouke. „Mir nije odsustvo oružanog sukoba“, rekla je ona.

„U Bosni živimo u odsustvu oružanog sukoba, a ne mira. Ali to nije ništa. Mnogo je“, istakla je ona.

Dok je glumačka ekipa proslavila svoju prvu noć uz piće u pozorišnom baru, ukrajinski glumac Pastuh se osvrnuo na situaciju u svojoj zemlji.

„Ova predstava me je naterala da shvatim da svaki rat mora imati finale, ali ne znam kako bi to funkcionisalo u Ukrajini“, rekao je on. „Srbija je olako prošla i kao rezultat toga neki od istih problema sada dižu glavu. Hoćemo li posle našeg rata imati još jedno Kosovo ili Nirnberg?“, dodao je.

Na pitanje da li ga je učešće u predstavi učinilo pesimističnijim ili pak punim nade u pogledu sopstvene zemlje Pastuh odgovara: „Mislim da sam postao realniji. Kad god u Ukrajini dođe do mirovnog sporazuma, to će biti siva zona. Biće pozitiva. Ali biće i nekih negativnosti“.