Gardijan o Putinovim nuklearnim pretnjama: Rusija gubi u Ukrajini

U novom uredničkom komentaru na temu aktuelnih odnosa snaga između Rusije i Ukrajine, Gardijan se osvrnuo na nova pominjanja mogućnosti nuklearnog rata, odnosno upotrebe taktičnog nuklearnog naoružanja.

„Kako rat u Ukrajini i njegove posledice slabe rusku konvencionalnu vojsku, vlada Vladimira Putina je pribegla nuklearnim pretnjama osmišljenim da demonstriraju snagu. Putin želi da zastraši svoje protivnike. Ali njegova strategija ne uspeva. Umesto da saveznici Ukrajine odstupe, oni pojačavaju svoju podršku“, navodi Gardijan.

Ovaj list se dalje poziva na informaciju da je Američki Kongres ove nedelje odobrio Ukrajini 11 milijardi dolara oružja, što je tri puta više od ukupne vojne pomoći koju je Vašington do sada dao.

„Američki predsednik Džo Bajden bio je u pravu kada je prozvao Putina zbog „praznih komentara“ o nuklearnom oružju. Nezamislivo je da bi gafovi i procene odveli svet na ivicu nuklearnog ponora. Ipak, tuda ide svet“, navodi Gardijan.

Oni analiziraju i mogućnost da ruski predsednik koristi „nuklearnu retoriku“, samo kao deo svoje „glume“ odnosno da stvori privid da on nije uravnotežen i da se sa njim ne treba igrati.

„Ruski predsednik možda pokušava da odbije prinudno diplomatsko rešenje „ludačkom teorijom“ o pretnji prekomernom silom, koja uključuje bauk nuklearnog oružja. Koliko god ovo izgledalo neprijatno, racionalan Putin sa 2.000 taktičkih nuklearnih bojevih glava, poželjniji je od iracionalnog“, zaključuje Gardijan.

Koncentracija takve moći u rukama jednog čoveka trebalo bi da natera svet da zastane i razmisli. Rusija ima malo mehanizama da spreči Putina da pribegne upotrebi nuklearnog oružja ako odluči da nema šta da izgubi“, ukazuje Gardijan.

Oni podsećaju i na mišljenje Kristofera S. Čivisa iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir, izneto u tom listu prethodnog meseca, da je jedini način deeskalacije u slučaju napada Rusije na Ukrajinu nuklearnim oružjem, kada bi „jasna politička odstupanja i linije komunikacije između Moskve i Vašingtona ostali su otvoreni. U svim ostalim igrama, svet je u suštini uništen.”

Gardijan izvlači zaključak da je zbog takve mogućnosti američki predsednik Džo Bajden „pazio“ da Rusiji ne pruži razlog da pređe na nuklearno oružje.

„Bajden je jasno stavio do znanja da SAD neće uspostaviti zonu zabrane letova ili sprovoditi testove interkontinentalnih balističkih raketa. Ono što Bajden jeste pokazao je da su konvencionalne protivtenkovske i protivvazdušne tehnologije dostigle novi nivo sposobnosti, koji je učinio da konvencionalne kopnene snage za invaziju gotovo zastarelim, osim ako nisu ogromnih razmera“, navodi se u analizi Gardijana.

Rusija je suočena sa skupim vojnim neuspesima, ističe Gardijan, zbog čega Putin preusmerava svoju strategiju na čvršće držanje istoka i juga Ukrajine, te zato procenjuju da bi se borba mogla pogoršati pre nego što postane bolja.

„Ostvarivanje ciljeva Kijeva putem relativno ograničenih sredstava je uspelo, iako je Rusija bila u stanju da gađa civile neselektivno. Ukrajinci imaju puno pravo da definišu svoje ratne ciljeve. Kao i njihovi saveznici iz NATO-a. Cilj nije da povećaju šanse da rat postane nuklearni sukob. Zapadni lideri bi stoga trebalo odmah da odbace provokativne i eskalacijske zahteve. Ništa drugo ne može biti opasnije“, navodi Gardijan.