Gardijan o turneji Si Đinpinga u tri države Evrope: Koja je svrha posete Beogradu?

Makron je danas odveo Sija do prevoja Turmalet na 2.000 metara u planinama Gornji Pirineji, oblasti u kojoj je francuski predsednik provodio praznike u detinjstvu kod svoje bake. Njih dvojica su se poslednji put sreli u aprilu 2023. tokom trodnevne državne posete Makrona Kini.

Si iz Pariza putuje u Beograd na razgovore sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, a u četvrtak u Budimpeštu gde će se sastati sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom. Obe zemlje su proruski nastrojene i veliki primaoci kineskih investicija.

Koja je svrha njegove posete?

Zvanično, Sijeva poseta Parizu imala je za cilj da se obeleži 60 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa između Francuske i Kine: Francuska je bila prva zapadna zemlja koja je zvanično priznala Narodnu Republiku Kinu, 27. januara 1964. godine.

Njegova poseta Beogradu poklapa se sa 25. godišnjicom bombardovanja kineske ambasade u Srbiji, kada su tri osobe poginule nakon što je američki napad slučajno pogodio kompleks tokom vazdušne kampanje NATO-a protiv srpskih snaga koje su okupirale Kosovo.

U Srbiji, gde je Kina najveći pojedinačni izvor unutrašnjih investicija, veruje se da će Si odigrati antiameričku i anti-NATO agendu – jedan od razloga zašto Kina održava svoju podršku Rusiji od njene invazije na Ukrajinu.

Si će u Mađarskoj podvući bliske ekonomske i diplomatske veze između dve zemlje, uključujući bezbednosnu saradnju, i razgovarati o napretku u kineskoj inicijativi pojas i put, koja uključuje brzu železničku vezu Budimpešta-Beograd.

Mađarska, glasna pristalica Kine koja je blokirala neke predloge EU u kojima se Peking kritikuje po pitanju ljudskih prava, ima najveću bazu Huaveja van Kine i uskoro će ugostiti prvu evropsku fabriku proizvođača automobila BID.

Koja su pitanja na stolu?

Posetu zasenjuju zabrinutost EU u vezi sa podrškom Kine Rusiji dve godine nakon rata protiv Ukrajine, i zabrinutost Pekinga zbog agende ekonomske bezbednosti bloka, uključujući pretnju visokim carinama na kineski uvoz.

Peking, sa svoje strane, ima za cilj da spreči pretnju evropskim carinama na kineska električna vozila nakon istrage EU o državnoj podršci industriji u Kini. Studije pokazuju da su kineske subvencije između tri i devet puta veće od drugih velikih ekonomija.

Grupe za ljudska prava rekle su da se moraju pokrenuti pitanja Tibeta i Sinđanga, gde je po verovanju UN Kina počinila zločine protiv čovečnosti tako što je do milion etničkih Ujgura muslimana smeštala u kampove za prevaspitavanje.

Kakav će biti ishod?

Većina analitičara sumnja da će EU i njene poruke o nadolazećem trgovinskom sporu i kineskoj podršci Rusiji u vezi sa Ukrajinom mnogo napredovati sa Sijem, čija poseta izgleda osmišljena da iskoristi unutrašnje razlike u bloku.

Kineska ekonomija se suočava sa određenim poteškoćama, a SAD su sve suzdržanije u pogledu otvaranja prema kineskim kompanijama, što znači da bi EU mogla da ima neku polugu, ali njenih 27 članica nije u potpunosti usklađeno sa politikom Kine, što potkopava njihov uticaj.

Makron zagovara agresivniji stav EU po pitanju subvencija i upozorio je da blok rizikuje da zaostane bez subvencija, ali drugi lideri, kao što je nemački kancelar Olaf Šolc, naglašavaju važnost kineskog tržišta za sopstvene izvoznike.

Janka Ortel iz Evropskog saveta za spoljne odnose, ocenjuje da Sijeva poseta Parizu „malo verovatno  će imati značajan uticaj na ponašanje Kine“.

A Šen Dingli, analitičar iz Šangaja, rekao je da su njegove posete u Beogradu i Budimpešti deo napora Kine da produbi podele na zapadu.