Gardijan: Praljak delio Karadžićevu ludost

Vulijami je u više navrata bio svedok u Haškom sudu, na suđenjima Mladiću i Karadžiću, u komentaru povodom smrti  generala Slobodana Praljka koji je popio otrov u sudu.

On piše da je u septembru 1993. u Praljkovom sedištu u samoproglašenoj državici „Herceg-Bosni“ general Praljak potpisao naredbu kojom je trojici novinara, uključujući i Vulijamu dozvolio da uрu u koncentracioni kamp pod njegovim komandom u Dretelju, kraj hrvatskog uporišta u Čapljini.

U tom logoru bosanski muslimani bili su izloženi zlostavljanju, izgladnjivanju i ubistvima, navodi on.

Prema njegovoj oceni, zbog presude generalu bosanskih Srba Ratku Mladiću prošle sedmice, mnogi su zaboravili na navodni drugi rat u Bosni, u kojem su bosanski Hrvati nastojali uspostaviti svoju „etničku čistu“ teritoriju.

Kao i voрa bosanskih Srba Radovan Karadžić, Praljak se sam branio, vrlo rečito i odbio advokate. Delio je Karadžićevu avanturističku ludost, koja bi se mogla smatrati ekscentričnom da nije bilo toliko smrtonosna, podseća ovaj novinar.

„Nemamo mnogo vremena. Stoga Vas molim da odgovarate kratko i precizno“, rekao je Praljak. Bio je samopouzdana, dominantna ličnost u bilo kojoj prostoriji pa tako i ovoj, prenoai britanski novinar svoje svedočenje u Tribanulu na suđenju Praljku.

Rekao sam sudu da smo u septembru 1993., da uslovi u logorima u Bosni gde se drže muslimani nisu u skladu sa Ženevskom konvencijom i da mu nekoliko puta nije dozvoljen ulaz u Dretelj, kaže Vulijami.

Ali, konačno, iz razloga poznatih samo njemu, Praljak je potpisao naredbu da nas puste. Kada smo se pojavili u bivšoj vojnoj bazi JNA i pokazali naredbu komandantu logora, Šakoti, on je bio zaprepašćen, ali je poštovao Praljkovu naredbu i mi smo pušteni u logor, navodi Vulijami.

U jednom skladištu bilo je smešteno stotine preplašenih muškaraca, koji su sedeli ili čučali. Nešto pre toga vrata su ostala zatvorena punih 72 sata. Oni su ostavljeni da se guše u vrućini i smradu, prisiljeni da piju vlastiti urin, piše britanski novinar.

Nakon toga krenuli smo prema dva hangara na brdu. Vrata su bila otvorena, ali unutra je bilo mračno. Zatvorenici su tamo bili u jezivom stanju, mršavi kao kosturi, nefokusiranog pogleda, s problemima na koži, svedoči Vulijem.

Rekli su nam da su vrata često bila zaključana, a jedne noću su pijani stražari pucali kroz njih i ubili nekoliko zarobljenika i ranili još nekolicinu, navodi Vulijem.

Videli smo rupe od metaka u metalnim vratima, kao i na zidu tunela. Iako muslimani, mnogi zarobljenici borili su se za Praljkov bosansko-hrvatski HVO protiv zajedničkog srpskog neprijatelja. Sada su ih zatočli i progonili bivši suborci, piše on.

Svedočio sam, kako je dodao, i o raširenom i užasavajućem pokolju u muslimanskoj enklavi u Istočnom Mostaru, koju je opsedala Praljkova vojska, ali prema mom znanju, ne za vreme kada je on imao direktnu komandu nad njom.

Vulijam je prošle sedmice napisao i komentar povodom presude Ratku Mladiću u kojem je zaključio da ta presuda nije napravila ništa za budućnost BiH.