Foto EPA-EFE/SERGEY GUNEEV / SPUTNIK / KREMLIN POOL MANDATORY CREDIT“Nedavno, kao neko ko je rođen u Belorusiji, često su mi postavljali isto pitanje: zašto su se Ukrajina, Rusija i Belorusija, nacije tako blisko povezane jedna sa drugom, razvijale na tako različite načine? Moj odgovor je vrlo jednostavan: ta bliskost je u velikoj meri preuveličana od strane Moskve, a zapravo smo svi sasvim drugačiji”.
U autorkom tekstu za Gardijan, Saša Filipenko piše o razlikama između Rusa, Belarusa i Ukrajinaca.
“Moja mama je Ruskinja. moj otac, Ukrajinac. Imam ruske, beloruske i tartarske korene, i moje prezime je ukrajinsko. Ja sam proizvod Sovjetskog Saveza i 20. veka. Ali nikada nisam dovodio u pitanje sopstveni identitet: oduvek sam znao da sam Belorus”, piše Filipenko.
Dodaje da je problem s kojim se suočavaju Belarusija i Ukrajina to što je u “očima Kremlja, svako ko govori ruski potencijalni poreski obveznik”.
Kako ukazuje, Belorusija i Ukrajina pokušale su da reše ovaj problem na različite načine.
Dok su ukrajinski političari igrali na svoje biračkog tela, objašnjava on, predsednik Belarusije Aleksndar Lukašenko je više voleo da primenjuje strah.
“Ukrajina je nekoliko decenija imala niz predsednika, a Lukašenko je ponavljao istu mantru Belorusima: „Dok sam ja vaš predsednik, neće biti rata u Belorusiji“. Međutim, 2022. godine, plaćajući svoje dugove Putinu, Lukašenko je Belorusiju pretvorio u agresora, ostavljajući sopstveni narod potpuno zbunjenim”, navodi Filipenko.
Dok je Ukrajina dala sve od sebe da pobegne iz Sovjetskog Saveza, smatra on, Lukašenko mu se namerno vratio.
“Dok je Ukrajina želela da putuje u budućnost, Lukašenko je sanjao da se vrati u prošlost. Putin je dugi niz godina ostajao negde između, flertujući sa liberalnim vrednostima, sa Evropom, ali je na kraju shvatio: ako je izbor između slobode njegove zemlje i njegove lične moći, on će izabrati ovo drugo”, piše Filipenko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
