Da li je rat u Ukrajini naveo ruske bezbednosne službe da zanemare islamističku pretnju?

Prvo, postojalo je javno upozorenje američke vlade ranije u martu da je saznala za „neposredne planove za ciljanje na velike skupove u Moskvi“ od strane terorista.

Upozorenje, koje je takođe privatno podeljeno ruskoj vladi, sugeriše da je Vašington prikupio neke prilično specifične obaveštajne podatke u vezi sa predstojećim napadom.

Ali Putin je, tri dana pre napada, odbacio ova upozorenja, nazvavši ih „pokušajem da se uplaši i zastraši naše društvo“.

U svetlu Putinovog javnog odbacivanja pretnje, takođe se čini da ruske vlasti nisu preduzele dodatne mere bezbednosti da zaštite tako velika okupljanja, a brojni svedoci govore o izuzetno slabom bezbednosnom prisustvu u Krokus siti holu.

Reakcija policije na napade bila je toliko spora da su napadači mogli da lutaju mestom po svojoj volji, da ubiju više od 100 ljudi, a zatim da pobegne bez hapšenja ili upucavanja na licu mesta.

Za zemlju sa ogromnim, raširenim bezbednosnim aparatom, ovaj spor odgovor je šokantan.

Neki Rusi su naglašeno uporedili odsutan odgovor policije u petak sa ogromnim prisustvom policije na sahrani opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, nakon njegove smrti u ruskom zatvoru.

„FSB je očigledno pogrešio svoje prioritete. Oni su svoje glavne resurse imali na Ukrajini i na domaćoj opoziciji. To su prioriteti koji su im postavljeni sa vrha“, rekao je Mark Galeoti, stručnjak za ruske bezbednosne službe.

Kako se razbijanje neslaganja pojačalo u dve godine od pune invazije na Ukrajinu, Putinove bezbednosne službe krenule su za ljudima koji su lajkovali antiratne sadržaje na društvenim mrežama, LGBTQ+ adolescentima koji se sada mogu optužiti za „ekstremizam“ jednostavno za prisustvovanje gej klupskim večerima i polaganje cveća u znak sećanja na Navaljnog.

Hiljade bezbednosnih zvaničnika poslato je sa svojih svakodnevnih poslova u Rusiji da upravljaju preuzimanjem novookupiranih delova Ukrajine sejući teror u stranoj zemlji umesto da drže na oku bezbednosne pretnje kod kuće.

Takođe je postojao osećaj da je pretnja od domaćeg islamističkog terorizma, uvek prisutna tokom prve decenije Putinove vladavine, splasnula.

Taktika snažne ruke u regionu Severnog Kavkaza, u kombinaciji sa omogućavanjem nekoliko hiljada radikala da ode u Siriju i Irak pre nekoliko godina, dovela je do osećaja da je borba protiv islamističkog terorizma završena.

„Svi su se opustili i postojao je opšti osećaj da više nema ozbiljne pretnje“, rekao je jedan analitičar koji radi na fenomenu u Rusiji.

Dinamika napada u petak, sa većinom počinilaca očigledno radikalizovanih građana Tadžikistana, razlikuje se od terorističkih napada u ranom delu Putinove vladavine, kada su napadači uglavnom bili sa Severnog Kavkaza.

„Islamski terorizam u centralnoj Aziji ostaje pravi problem za FSB koji ima dosta iskustva u suočavanju sa ekstremistima na Kavkazu, potrošili su ogromne resurse na to, ali centralna Azija je više slepa tačka“, kaže Galeoti.

Očekivano, nakon napada, bujale su glasine i divlje teorije o tome ko je „zaista“ mogao biti odgovoran, čak i kada je Islamska država preuzela odgovornost za krvoproliće.

Putin je nagovestio navodne ukrajinske veze sa napadima, a ruski proratni komentatori su otišli ​​dalje, ulažući zajednički napor da sugerišu da je Islamska država tvrdnja bila „crvena haringa“ i da je napade zapravo organizovao Kijev.

Ukrajina je ovo žestoko demantovala.

U međuvremenu, ukrajinska vojna obaveštajna služba i neki zapadni komentatori sugerišu da je cela stvar bila operacija pod „lažnom zastavom“, koju je Kremlj organizovao ili omogućio da konsoliduje ratne napore u Ukrajini.

Za sada nema dokaza da je bilo koja od ovih sugestija tačna, iako koordinisane tvrdnje ruskih izvora o ukrajinskoj umešanosti sugerišu da Kremlj planira da iskoristi posledice napada za političku korist.

Naredni dani će pokazati da li su tvrdnje Kremlja o ukrajinskoj umešanosti samo taktika odvraćanja pažnje od neuspeha obaveštajnih službi ili će se koristiti za jačanje ratne retorike.

U mnogim društvima bi se nakon takvog napada postavila ozbiljna politička pitanja, ali Putin retko kažnjava podređene za neuspehe i verovatno će želeti da izbegne previše priča o obaveštajnoj katastrofi.

„Pomislili biste da treba da upere prstomna FSB, ali nije bilo smislene odmazde za njihove obaveštajne neuspehe tokom invazije na Ukrajinu. Putin okleva da sprovede veliku rekonstrukciju“, rekao je Galeoti.