Foto: EPA / SANA HANDOUT Mir u Evropi je jedva održavan 50 godina posle Bečkog kongresa 1815. godine i zatim je srušen zbog icrpljenosti, a sumorna perspektiva postratnog perioda od 1945. godine, koju su grubo nadgledale Ujedinjene nacije, sada je nadživela njegovu korisnost, navodi kolumnista londonskog Gardijana koji ukazuje da se mora pokazati strpljenje i uzdržanost.
U ovoj prvoj krizi u odnosima Istoka i Zapada, deluje da se moramo osloniti na Rusiju, a ne Sjedinjene Države, kako bismo pokazali strpljenje i uzdržanost, naveo je Gardijanov kolumnista Sajmon Dženkins.
Šta mi to radimo? Nisam čuo nijednog eskperta za Siriju koji je objasnio kako će raketni napad na zemlju doneti mir i naterati Bašara Al Asada da se povuče.
To će samo uništiti zgrade i ubiti ljude. To je čisti populizam, reflektovan u „toplo-hladnoj“ retorici Donalda Trampa na tviteru. Bože sačuvaj da britanska politika sada, kako se čini, zavisi od svake te reči, ukazao je on.
Možemo prihvatiti da se dogodio hemijski napad na predgrađe Damaska, ali su i pobunjenici ubijali svoje da bi osvojili simpatije. Ali, i Britanija je ubijala civile u tom pozorištu. Ne, nismo trovali svoje ljude, ali previše je da tražimo pravo da ubijamo civile druge zemlje, ocenio je kolumnista Gardijana.
Vreme da se kazni sirijski lider je kada rat bude završen. Intervencija spolja ne donosi razliku u konfliktu, osim da odloži rat, a to je dvostruki zločin, dodaje se u Gardijanu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
