Gardijan: Šta je četvorodimenzionalna „igra Diplomatije“ koju igra i Aleksandar Vučić?

„Novi hladni rat! Zapad protiv ostalih! Demokratija protiv autokratije! Osvojimo globalni jug! Ali, veliki švajcarski istoričar Jakob Burkhart nas je uvek upozoravao da se čuvamo tih užasnih simplifikatora.

Začetak mudrosti je u tome da shvatimo da sada živimo u svetu podeljenom između više velikih i srednjih sila koje se ne dele jednostavno na dva tabora.

Rezultati jedne ambiciozne runde globalnog istraživanja, koji su danas objavljeni, pomažu nam da razumemo ovaj novi svetski poremećaj.

Sprovedeno za Evropski savet za spoljne odnose i istraživački projekat Univerziteta Oksford o Evropi u svetu koji se menja, to je drugo istraživanje onoga što ukratko nazivamo citrusnim zemljama: Kina, Indija, Turska, Rusija i Sjedinjene Države.

Ove jeseni smo im dodali još pet velikih neevropskih zemalja – Saudijsku Arabiju, Indoneziju, Južnu Afriku, Brazil i Južnu Koreju – kao i 11 evropskih zemalja.

Evo nekoliko otkrića koja će vas držati budnima noću.

Više od polovine ispitanika u Kini, Saudijskoj Arabiji i Turskoj reklo je da su SAD u ratu sa Rusijom.

Većina ljudi u tim zemljama – kao i u Indiji i Indoneziji – veruje da će Rusija pobediti u ratu u Ukrajini u narednih pet godina.

Više od polovine ispitanih u Kini, Saudijskoj Arabiji i Rusiji reklo je da smatraju da je verovatno da će se Evropska unija raspasti u narednih 20 godina.

Isto misli i 45 odsto ljudi u Turskoj (priznatom kandidatu za članstvo u ovoj navodno raspadajućoj uniji) i, što je šokantno, ne manje od jedne trećine ispitanih Evropljana.

Zanimljivo je da postoji korelacija između uverenja da će se EU verovatno raspasti i uverenja da će Rusija verovatno dobiti rat u Ukrajini.

Stavite sve ovo zajedno pre sebe i videćete koliko je u Ukrajini doveden u pitanje kredibilitet Evrope i SAD.

Ovo istraživanje je završeno pre izbijanja drugog rata, između Izraela i Hamasa, koji dodatno pogoršava novi svetski poremećaj, ali ispitanici su odgovarali na pitanje šta misle kolika je verovatnoća da će, u narednih pet godina, SAD i Kina ući u direktan vojni sukob zbog Tajvana.

U Kini je 52 odsto, a u SAD 39 odsto ispitanih reklo da je to verovatno.

Takva proročanstva mogu da budu samoostvarujuća.

Evo joše jedne stvari koja će vam omesti san.

Među zemljama koje već nemaju nuklearno oružje, 62 odsto ispitanika u Saudijskoj Arabiji, 56 u Južnoj Koreji, 48 u Turskoj i 41 u Južnoj Africi je naklonjeno tome da njihove zemlje dobiju pristup ovom oružju.

Ima i dobrih vesti za zapad.

Evropa i SAD ubedljivo pobeđuju u takmičenju u lepoti kada je u pitanju meka moć.

Kada su upitani gde bi voleli da žive ako ne u svojoj zemlji, većina ljudi u Brazilu, Saudijskoj Arabiji, Južnoj Africi, Južnoj Koreji i Turskoj je navelo Evropu ili SAD.

Jedino je u Južnoj Afirici broj onih koji su izabrali Kinu premašio 10 odsto, dok gotovo niko ne želi da živi u Rusiji.

Ali privlačnost Zapada se proteže i dalje od toga.

Uz izuzetak Rusije, ljudi u većini ovih zemalja biraju „SAD i njihove partnere“ pre nego „Kinu i njene partnere“ kada je reč o ljudskim pravima i regulaciji interneta.

Oni takođe smatraju da Rusija nije deo Evrope kada se radi o njenim „trenutnim političkim vrednostima“, što jasno ukazuje da oni povezuju Evropu sa setom političkih vrednosti.

Oni su izrazito podložni evropskoj tvrdoj moći, ali su američkom impresionirani.

Što se tiče trgovine, Kina je omiljeni partner, ali skoro sve ove zemlje preferiraju SAD u odnosu na Kinu kada je u pitanju „bezbednosna saradnja“.

Zatim im je postavljeno izazovnije pitanje: ako bi vaša zemlja bila primorana da bira između toga da bude u američkom ili kineskom bloku zemalja, u kom biste više voleli da završi?

SAD ubedljivo pobeđuju. Ako bi bili primorani, ljudi u Brazilu, Indiji, Saudijskoj Arabiji, Južnoj Africi, Južnoj Koreji i Turskoj kažu da bi izabrali blok koji predvode SAD.

U Indoneziji je rezultat tešnji, ali u ovome, kao i u mnogo čemu drugom, jedini jasni izuzetak je Rusija.

Dakle, da li ostatak preferira zapad? Pa, možda ako bi bili primorani da biraju.

Ali ono što se zapravo pokazalo u dve runde ispitivanja, zajedno uz druge dokaze, jeste da većina ovih zemalja misli da mogu da izaberu da ne biraju.

Mogu da imaju bliskije ekonomske odnose sa Kinom, bezbednosnu saradnju sa SAD i istovremeno da uživaju u svim zadovoljstvima koje meka moć Evrope ima da ponudi.

Svet sa mnogim silama koje se nadmeću daje im priliku da biraju.

Multipolarni svet, u ovakvom obliku, omogućava ne multilateralizam, pa čak ni nesvrstanost onakvu kakvom je shvatana tokom hladnog rata, već pre ono što je lider Indije Narendra Modi nazvao multisvrstanost.

Ako ste jedna velika sila među drugim velikim silama, vi sledite sopstvene nacionalne interese gde god da vas vode, usklađujući se sa različitim partnerima po različitim pitanjima.

Ja i moji koautori, Ivan Krastev i Mark Leonard, karakterišemo ovo kao “ à la carte“ svet, za razliku od starih jelovnika hladnog rata, na koje se američki predsednik Džo Bajden vraća sa svojim binarnim okvirom demokratija protiv autokratije.

Mnogi ljudi su uživali (a nekoliko prijateljstava je prekinuto) u društvenoj igri Diplomatija, u kojoj igrate kao evropske velike sile ranog 20. veka koje sklapaju svete, trajne saveze – a zatim izdajnički menjaju strane, ostavljajući svog najboljeg prijatelja na cedilu.

Ali početkom 21. veka, diplomatija stvarnog života zahvata ceo svet – a to je sada četvorodimenzionalna igra.

Možete da budete u savezu sa SAD po pitanju bezbednosti dok se dodvoravate Rusiji za energiju i Kini za trgovinu.

Ne učestvuju samo velike vanevropske sile u ovoj igri.

Igra je i Srbija Aleksandra Vučića, a mađarski premijer Viktor Orban je krajnji cinik na igraćoj tabli.

Pouka za Zapad nije da treba da napustimo svoje vrednosti.

Trebalo bi da postanemo mnogo pametniji, da vidimo svet onakav kakav jeste a ne kakav želimo da bude.

Treba da izbegavamo sve te pojednostavljene binarne okvire i umesto toga razvijemo ciljane strategije za određene velike i srednje sile, kao što su Indija, Južna Afrika ili Turska.

Nikada nećete pobediti ako ne shvatate nova pravila igre“, piše Eš za Gardijan.