Gardijan: Vrućina i gužve na aerodromima pretvaraju odmor u pakao

Uzrok tome je kombinacija talasa tropskih vrućina, nazvanog po đavolu, protesta protiv turista i transformacije aerodroma u „pretrpane zamke“, piše Gardijan.

Visoke temperature odnele su živote u Italiji i Rumunije, a na celom kontinentu došlo je do povećanja broja prijema u bolnice, brige o požarima i pretnji nestašicama vode i struje.

Od Kijeva do Rima, ljudi su uskakali u fontane kako bi lakše podneli vrućine, čak i uprkos novim novčanim kaznama i italijanskoj prestonici za tako nešto, samo da bi se nekako rashladili. Širom zemlje broj prijema u hitne pomoći porastao je za 15 odsto, a najmanje tri osobe su izgubile život zbog ekstremnih vremenskih prilika, te su Italijani ovaj vreli talas nazvali Lucifer. Nadležni u nekoliko zemalja doneli su privremene odluke o restikciji broja radnih sati i saobraćaja u slučajevima kada su temperature prelazile 40 stepeni, a upućen je i apel građanima da ostaju unutar svojih domova i da izbegavaju alkoholna pića. U Beogradskom zavodu za javno zdravlje preporučili su građanima koji nemaju klima uređaje da stave mokra platna preko svojih prozora.

Temperature su toliko visoke da je došlo do zakrčenja pruga u Srbiji što je dodatno izazvalo haos u saobraćaju, a pretežno alpska zemlja Slovenija prijavila je prvu „tropsku noć“ u zemlji, sa temperaturama koje nikada nisu padale ispod 20 stepeni čak ni na 1.500 metara nadmorske visine.

Mizerija je postala još intenzivnija i zbog haosa na nekoliko aerodroma, uglavnom u Barseloni, gde je kombinacija pojačanih graničnih kontrola EU i štrajka ostavila i Špance i turiste da čekaju satima. Pojedini putnici su toliko dugo čekali da su propustili svoje letove.

I u još jednom udarcu za turizam, neki nezadovoljni lokalni stanovnici u područjima u kojima su turisti glavni ekonomski pokretač okrenuli su se protiv industrije za koju kažu da sada donosi više štete nego dobra njihovoj zajednici. „Fobija od turizma: najgora poruka u najgore vreme“, napisao je urednik španskog El Munda.

Samo nekoliko nedelja nakon što je hiljade stanovnika Venecije mirno demonstriralo ulicama protiv masovnog turizma, aktivisti u Španiji priredili su nešto nasilnije proteste. Antituristička grupa Arran uništila je turističke bicikle i autobus u Barseloni, bušivši gume i ispisujući poruke na prozorima autobusa. U Palma de Majorci članovi iste grupacije iživljavali su se po restoranima i lukama noseći banere na kojima je pisalo „Turizam ubija Majorku“. Takođe, protestovali su i u Valensiji, a jedan skup je zakazan i u baskijskom gradu San Sebastian.

Španski ministar turizma Alvaro Nadal upozorio je na „fobiju od turizma“, rekavši da Španija „ne sme dozvoliti sebi da bude predstavljena kao zemlja koja je neprijateljski raspoložena prema turistima“. Nakon decenije mizerije, ekonomija države se konačno povratila u stanje od pre krize i napad na turizam ugrožava državne prihode.

Evropa je već bila pogođena sušom i dugim vrelim talasom u julu, a požari u Portugaliji su odneli 60 života. Povratak visokih temperatura podseća na katastrofalno leto u Evropi 2003. godine kada je intenzivna vrućina prouzrokovala smrt 1.500 ljudi.

Najmanje četiri smrti povezuju se sa vrućinom do sada: dvoje penzionera poginulo je u požarima u Italiji i dvoje Rumuna umrlo je od posledica visokih temperatura. Ekonomija je takođe na gubitku, očekuje se da će se u Italiji proizvodnja maslinovog ulja smanjiti skoro za trećinu, a oštećeni su i vinogradi.

Iako stručnjaci upozoravaju da mizerija poslednjih sedmica može postati „rutina“, u izveštaju studije „Lancet Planetary Health“ ističu da bi do kraja veka toplotni talasi u Evropi mogli da odnose 50 puta više života nego sada. Moglo bi se očekivati 151.500 fatalnih ishoda izazvanih vrućinom, dok je taj broj u proseku godišnje iznosio 2.700 u 30 godina pre 2010. godine.

S druge strane, aerodromi se bore sa velikim brojem putnika i novim bezbednosnim pravilima u vikendu sa najviše gužvi u godini.

Promene su uvedene nakon teroristikih napada u Parizu i Briselu i zahtevaju detaljnije provere putnika iz zemalja van šengenske zone, uključujući i iz Velike Britanije. Mnogi aerodromi jedva se bore sa tim, a u Barseloni je patnju putnika dodatno pojačao i štrajk.

Uprkos poštovanju saveta da se dođe ranije, nekoliko putnika je reklo da je propustilo svoje letove. Luke Hansell, koji leti do Birmingema sa majkom, navodi da je stigao četiri sata ranije pošto je pročitao upozorenja u medijima, ali da je u redu za proveru bezbednosti proveo 90 minuta.

Posle neuspeha pregovora, u nedelju se nastavljaju i višesatni štrajkovi osoblja koji rade na skeniranju, pretrazi putnika i kontroli redova na aerodromu. Sledeći su najavljeni za ponedeljak, petak i sledeću nedelju.