Trojni sporazum o okončanju sukoba u Nagorno Karabahu, ostavio je mnogo pitanja i nedoumica u javnosti uključenih i zainteresovanih zemalja.
Alternativna mišljenja dokazuju da stvarnost nije onakva kakvu je zvaničnici prikazuju.
Jermeni misle da je Pašinjan prodao Arcah, Azerbejdžanci da je Alijev bez razloga dao Nagorno Karabah Rusima, Rusi da je Putin nepotrebno doveo u opasnost živote ruskih vojnika u još jednom ratu u inostranstvu, Turci da je Erdogan uludo straćio pare na rat koji ide u korist Rusije, Gruzijci da ih Rusija opkoljava za novi napad, a Iranci – da su ih Izrael i Amerika zaokružili u očekivanju povoljnog momenta za agresiju.
Malo sumnje ostaje, međutim, da je Turska spremna da širi dalje svoj uticaj na Kavkazu, ali i u Centralnoj Aziji.
Prioritet tursko-azerbejdžanskog interesovanja u ovom regionu, po svemu sudeći je Turkmenistan, zemlja koja se nalazi na drugoj strani kaspijske obale Azerbejdžana.
Dok se sve ovo dešavalo, predsednik Turkmenistana Gurbanguli Berdimuhamedov bio je zauzet drugim, možda važnijim poslovima.
On je u Ašhabatu otkrio spomenik simbolu nacionalne vitalnosti, srednjeazijskom ovčaru – alabaju.
Spomenik alabaju, koji je predsednik lično osmislio, zlatan je i visok 15 metara, od kojih je devet metara postolje, a šest metara je figura psa.
Ako su Turkmeni privrženi ovom psu, onda oni još više pažnje pridaju gasu.
Turkmenistan se nalazi na četvrtom mestu najvećih rezervi prirodnog gasa na svetu.
Prihodi od izvoza prirodnog gasa čine skoro polovinu ukupnog izvoza zemlje.
Prirodni gas je jedina tržišna roba u Turkmenistanu, a zemlja je najveći svetski proizvođač i izvoznik prirodnog gasa.
Skoro celokupnu proizvodnju gasa konzumira Kina.
Turkmenistan već dugo izaziva veliku pažnju Evrope, Zapada, Turske i Rusije zbog isporuka gasa Kaspijskim morem, koje za sada ograničavaju Rusija i Iran.
Ašhabat i Brisel već duže vreme pripremaju potpisivanje okvirnog sporazuma o snabdevanju Evropske unije turkmenskim gasom koji podrazumeva izgradnju cevovoda na dnu Kaspijskog mora.
Gasovod „Transkaspij“ na listi je prioritetnih projekata Evropske unije, a pitanje njegove primene već je prevazišlo diskusiju i ušlo u praktične korake.
Svetska banka i jedan od fondova EU, Fond za razvoj, pripremaju se za finansiranje projekta.
Učešće Rusije u projektu se ne očekuje, ali, prema turkmenskim diplomatskim krugovima, Moskva neće ometati izgradnju cevi na dnu Kaspijskog mora.
Usvojena Konvencija o Kaspijskom moru, s jedne strane, omogućava bilateralne dogovore o eksploataciji i transportu energetskih resursa Kaspijskim morem, a s druge strane, ovo pitanje zahteva ekološku saglasnost čitave kaspijske petorke, što Ašhabat želi da zaobiđe.
Da bi se omogućila izgradnja gasovoda bez saglasnosti svih zemalja kaspijskog regiona, Turkmenistan se oslonio na Ujedinjene nacije.
Generalna skupština UN-a 2008. i 2013. godine jednoglasno je usvojila rezoluciju „Pouzdan i stabilan tranzit energetskih resursa i njegova uloga u obezbeđivanju održivog razvoja i međunarodne saradnje“ koja omogućava ovakav poduhvat.
Turkmenistan je, tako, veoma daleko od zemlje karikature koju joj podsmešljivo dodeljuju zapadni i evropski mediji, već je pre važan činilac buduće energetske utakmice koja će se uskoro ticati jugoistoka Evrope, pa tako i nas.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
