Gas i rublje: Putinov „pametan šahovski potez“

Nakon najave Vladimira Putina da „neprijateljske“ zemlje moraju da plaćaju ruski gas u rubljama, nemački kancelar Olaf Šolc ukazuje da postojeći ugovori to ne predviđaju te da Berlin neće plaćati u ruskoj valuti.

„To (ugovori) je važeće. A tamo mahom stoji da se plaća u evrima ili dolarima. To su polazne osnove koje moraju da važe“, rekao je Šolc tokom maratonskog četvrtka, kada su u Briselu održani samiti NATO, G7 i EU.

I iz Poljske je signalizirano da će nastaviti da plaćaju gas u dolarima, prema ugovorima.

Nejasno je da li će Kremlj obistiniti pretnju i terati stvar do kraja. To bi moralo da znači obustavu isporuke gasa, ukoliko zapadne zemlje odbiju da ga plaćaju u rubljama, ali malo ko veruje da će Putin ići toliko daleko.

Embargo skup, ali moguć

Nemački javni radio Dojčlandfunk naziva Putinovo insistiranje na rubljama „pametnim šahovskim potezom“ jer stavlja Nemačku i druge zemlje EU pred izbor između kuge i kolere.

Ako bi stvarno plaćali u rubljama, drastično bi ojačali rusku valutu i tamošnju Centralnu banku, čime bi podrili sopstvene ekonomske sankcije. Kako piše Zidojče cajtung, u pitanju je „providan pokušaj da se zapadni uvoznici energenata upregnu u stabilizaciju ruske valute“.

Ali, različiti su stavovi komentatora o tome da li Nemačka i ostali sebi mogu da dozvole ostanak bez ruskih energenata sada, dok alternative još nisu zrele.

Zidojče cajtung predlaže da EU od sada plaća gas na bankovne račune posebne namene (escrow) sa kojih bi novac stigao do Moskve tek kada prestane agresija. Ili da zaista uvede embargo na ruske energente.

„Rusija je upućena na prihode od izvoza gasa i nafte. Nasuprot tome, Nemačka i EU mogu sebi da priušte odricanje od ruskih energenata. Koliko god to bilo skupo“, piše Zidojče.

Recesija u Nemačkoj?

Ali, Dojčlandfunk navodi da bi embargo mogao da bude preskup. Savezna Vlada u Berlinu u četvrtak oko ponoći donela je novi paket mera kojim bi da ublaži udar cene energenata na potrošače.

Po 300 evra paušalno svakom poreskom obvezniku, po sto evra za svako dete, te tromesečno smanjenje poreza tako da litar benzina bude jefiniji za 30 centi, a litar dizela za 14 centi. Uz to bi mesečna karta za gradski prevoz u narednih 90 dana koštala samo devet evra.

To sve košta između 14 i 16 milijardi evra iz budžeta. „Prestanak isporuka iz Rusije bi doveo cene energije do nove eksplozije. Nemačku bi to gotovo izvesno gurnulo u recesiju, sa svim posledicama po tržište rada, finansije i državni dug“, piše Dojčlandfunk.

„Rusija bi kao izvoznica energenata profitirala od rasta njihove cene. Tako bi delimično pokrila gubitak prihoda“, ocenjuje ovaj radio.

EU za sada protiv embarga

Za sada se sa tom računicom slažu i lideri EU. Kancelar Olaf Šolc je ponovio da neće biti embarga na ruske energente.

Još jasnije je o eventualnom embargu govorio austrijski kancelar Karl Nehamer: „To ne ide. To je suprotno realnosti i pogrešno. Austrija uvozi do 80 odsto svog gasa iz Rusije. Već i diskusije o tome su štetne i povećavaju cenu energije“, rekao je on za Klajne cajtung.

Belgijski premijer Aleksander de Kro rekao je u Briselu da je ideja sankcija da „znatno jače pogode Rusiju nego Evropu“. Embargo na energente, kaže, u ovom trenutku bi naneo masivnu štetu evropskoj ekonomiji.

U komentaru ekonomskog dnevnog lista Handelsblat se podseća da je Putinov zahtev za plaćanjem u rubljama već dao plodove i ojačao rusku valutu. Tako je „blef“ već delimično uspeo, piše list, i preporučuje Evropskoj uniji da Ptunov zahtev naprosto ignoriše i nastavi da plaća u evrima i dolarima.

Izvor: DW

Sve vesti u vezi sa krizom na istoku Evrope možete pratiti na posebnoj stranici o sukobu Ukrajine i Rusije.