Gaza je odavno bure baruta: Od 1948. ugnjetavanji, proterivani, ubijani, budućnost neizvesna

Više od 1.400 ljudi u Izraelu – uglavnom civila, ubijeno je u napadu Hamasa, a izraelska vojska kaže da je oko 200 talaca odvedeno u Gazu.

U međuvremenu, izraelski vazdušni napadi su ubili više od 4.000 Palestinaca, po Ministarstvu zdravlja Gaze kojom vlada Hamas. Skoro polovina stanovništva Gaze, od kojih su velika većina već izbeglice, raseljeno je još jednom.

Izrael je uveo potpunu blokadu Gaze, sprečavajući ulazak hrane, vode i goriva što je stvorilo katastrofalnu humanitarnu situaciju. Dok se izraelska vojska sprema za kopnenu invaziju i obećava da će srušiti Hamas, budućnost Gaze i njenih 2,3 miliona Palestinaca izgleda neizvesna.

Pre rata za uspostavljanje Izraela 1948. današnja Gaza je bila deo velikog dela Bliskog istoka pod britanskom kolonijalnom vlašću. Pošto je Izrael porazio koaliciju arapskih država, egipatskoj vojsci je ostavljena kontrola nad tim malim pojasom zemljišta ugnječenim između Izraela, Egipta i Sredozemnog mora.

Tokom tadašnjeg rata, oko 700.000 Palestinaca je ili pobeglo ili je primorano da napusti domove u današnjem Izraelu. Bilo je to masovno iskorenjivanje koje oni nazivaju Nakba – „katastrofa“. Desetine hiljada Palestinaca pohrlile su u taj priobalni pojas.

Pod egipatskom vojnom kontrolom, palestinske izbeglice u Gazi su bile zaglavljene, beskućnici i bez državljanstva. Egipat ih nije smatrao građanima, a Izrael im nije dozvolio da se vrate svojim domovima. Mnoge je podržala UNWRA, agencija Ujedinjenih nacija za palestinske izbeglice, koja i danas deluje u Gazi.

Izrael je od Egipta preuzeo kontrolu nad Gazom tokom bliskoistočnog rata 1967. kada je takođe zauzeo Zapadnu obalu i istočni Jerusalim – oblasti koje su i sada pod izraelskom kontrolom. Međunarodno priznate palestinske vlasti koje upravljaju poluautonomnim oblastima okupirane Zapadne obale, traže sve tri oblasti za svoju buduću državu kojoj se nadaju.

Izrael je tokom tog perioda izgradio više od 20 jevrejskih naselja u Gazi. Takođe je potpisao mirovni sporazum sa Egiptom u Kemp Dejvidu – pakt o kojem je pregovarao predsednik SAD Džimi Karter.

Egipatski predsednik Abdel Fatah el Sisi pomenuo je taj 40-godišnji sporazum u sredu kada je odbio da dozvoli da palestinske izbeglice iz Gaze pređu u Egipat, rekavši da bi potencijalni ulazak boraca u Egipat ugrozio dugogodišnji mir između Izraela i Egipta.

Prvi palestinski ustanak protiv izraelske okupacije izbio je u Gazi u decembru 1987. čime je počelo više od pet godina neprekidnih protesta i krvavog nasilja. U to vreme je osnovana islamska militantna grupa Hamas u Gazi.

Neko vreme su obećavajući mirovni pregovori između izraelskih i palestinskih lidera učinili da budućnost Gaze izgleda donekle puna nade.

Nakon sporazuma iz Osla – niza sporazuma izraelskog premijera Jicaka Rabina i lidera Palestinske oslobodilačke organizacije Jasera ​​Arafata koji su postavili temelje za rešenje o dve države, kontrola nad Gazom je predata novonastaloj palestinskoj vlasti.

Ali optimizam je kratko trajao. Niz palestinskih samoubilačkih napada Hamasovih militanata, ubistvo Rabina 1995. od strane jevrejskog ultranacionaliste koji se protivio njegovom uspostavljanju mira i izbor Benjamina Netanjahua za premijera sledeće godine, ometali su mirovne napore predvođene SAD. Još jedan mirovni pritisak propao je krajem 2000. sa izbijanjem drugog palestinskog ustanka.

Dok je ustanak prestao 2005. tadašnji izraelski premijer Ariel Šaron predvodio je jednostrano povlačenje iz Gaze, uz odlazak svih izraelskih trupa i 9.000 jevrejskih doseljenika, a to je gorko podelilo Izrael.

Samo nekoliko meseci posle povlačenja Izraela, Hamas je na parlamentarnim izborima pobedio Fatah, palestinsku političku stranku koja je dugo dominirala. Sledeće godine, posle višemesečnih sukoba, Hamas je silom preuzeo kontrolu nad Gazom od palestinskih vlasti predvođenih Fatahom.

Izrael i Egipat su uveli blokadu teritorije, nadgledajući protok robe i ljudi koji ulaze i izlaze. Gotovo dve decenije, zatvaranje je osakatilo lokalnu ekonomiju, dovelo do vrtoglavog porasta nezaposlenosti i ohrabrilo militantnost u tom regionu koji je jedno od najgušće naseljenih mesta na planeti.

Kroz četiri rata i bezbroj manjih bitaka sa Izraelom koje su opustošile Gazu, Hamas je samo postajao moćniji. U svakom sledećem sukobu, Hamas je imao više raketa koje su letele dalje. Ta grupa je pokazala da ima sve veći spektar oružja.

Njeni najviši lideri su preživeli, a prekid vatre je obezbeđen. U međuvremenu je izgradila vladu, uključujući policiju, ;ministarstva i granični terminali opremljeni detektorima metala i pasoškom kontrolom.

Od napada 7. oktobra Izrael je izjavio da je njegov cilj da slomi Hamas. To neće biti lak zadatak s obzirom na duboku podršku koju ta grupa ima među palestinskim stanovništvom. Ali čak i ako Izrael ostvari svoj cilj, malo je rekao o tome šta se nada da će uslediti.

Izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je u petak da se Izrael nada da će se odreći kontrole nad Gazom i uspostaviti „novi bezbednosni režim“ kojeg nije precizirao.

Eksperti su upozorili da poraz militantnosti nije moguć čak i ako Izrael uspe da sruši Hamas, jer bi drugi ekstremisti mogli da popune vakuum vlasti među Palestincima.