„Gaza metro“: Misteriozna mreža podzemnih tunela koju koristi Hamas

Ali, piše CNN, postoji još jedna podzemna mreža koju Izraelske odbrambene snage (IDF) kolokvijalno nazivaju „Gaza metro“.

To je širok lavirint tunela, prema nekim svedočenjima nekoliko kilometara ispod zemlje, koji se koriste za transport ljudi i robe, za skladištenje raketa i municije, te kao baza za komandne i kontrolne centre Hamasa, a sve daleko od vrebajućih očiju IDF-ovih aviona i osmatračkih dronova.

Hamas je 2021. tvrdio da je izgradio 500 kilometara tunela ispod Gaze, iako nije jasno da li je ta cifra tačna ili nije.

Ako je tačna, dužina podzemnih tunela Hamasa bi bila nešto manja od polovine njujorškog sistema metroa.

„To je veoma zamršena, veoma velika – ogromna – mreža tunela na prilično malom delu teritorije“, kaže Dafne Ričmond-Barak, profesor na izraelskom Univerzitetu Rajhman i stručnjak za podzemno ratovanje.

Nije poznato koliko je mreža tunela mogla da košta Hamas, koji upravlja osiromašenim priobalskim pojasom.

Cifra je verovatno značajna, i u pogledu radne snage i kapitala.

Gaza je pod kopnenom, pomorskom i vazdušnom blokadom Izraela, kao i kopnenom blokadom Egipta, od 2007. i ne veruje se da poseduje takvu vrstu masivne mašinerije kakva se obično koristi za izgradnju tunela duboko pod zemljom.

Stručnjaci kažu da su kopači, koristeći bazične alatke, verovatno morali da zađu duboko pod zemlju kako bi iskopali mrežu tunela, koja je okružena žicama sa strujom i ojačana betonom.

Izrael je dugo optuživao Hamas da uzima beton namenjen u civilne i humanitarne svrhe i koristi ga za izgradnju tunela.

Kritičari Hamasa takođe kažu da su velike sume koje je grupa potrošila na tunele mogle umesto toga da da se upotrebe za pravljenje civilnih skloništa u slučaju bombradovanja ili za sisteme za rano upozorenje poput onih preko puta granice u Izraelu.

Tuneli su bili privlačno oruđe ratovanja još od srednjevekovnih vremena.

Danas oni pružaju militantnim grupama poput Hamasa prednost u asimetričnom ratovanju, poništavajući neke od tehnoloških prednosti napredne vojske kao što je IDF.

Ono po čemu se Hamasovi tuneli razlikuju od tunela Al Kaide u planinama Avganistana ili Vijetkonga u džunglama jugoistočne Azije je to što je podzemna mreža izgrađena ispod jedne od najgušće naselenih oblasti na planeti.

Gotovo dva miliona ljudi živi na oko 140 kilometara kvadratnih koji čine grad Gazu.

„Uvek je teško raditi sa tunelima, nemojte pogrešno da me shvatite, u svakom kontekstu, čak i kada se oni nalaze u planinskoj oblasti, ali kada su u urbanom području onda je sve još komplikovanije – taktički aspekti, strateški aspekti, operativni aspekti i, naravno, zaštita koju želite da obezbedite za civilno stanovništvo“, rekla je Ričmond-Barak.

Od napada na Izrael 7. oktobra u kojem je ubijeno najmanje 1.400 ljudi, većinom civila, IDF je više puta tvrdio da se Hamas krije u tim tunelima „ispod kuća i unutar zgrada koje su naseljene nevinim civilima u Gazi“, čime ih efektivno pretvara u ljudske štitove.

U vazdušnim napadima izraelske vojske je ubijeno najmanje 2.670 Palestinaca, saopštilo je ministarstvo zdravlja Gaze u nedelju.

Očekuje se da će IDF krenuti na ovu mrežu tunela u svom predstojećem kopnenom napadu na Gazu, pošto je proteklih godina išao do krajnjih granica u pokušajima da eliminiše Hamasove tunele.

Izrael je u petak upozorio oko 1,1 milion ljudi koji žive u Gazi da se premeste ka jugu pre njegove operacije, navode Ujedinjene nacije.

Kritičari kažu da je to nemoguće sprovesti u tako kratkom roku u sred ratne zone.

Premeštanje civila van grada Gaze bi doprinelo bezbednijoj eliminaciji tunela, ali takve operacije će biti opasne, kaže RIčmond-Barak.

IDF može ili da učini tunele privremeno neupotrebljivima ili da ih uništi.

Prema rečima Ričmond-Barak, bombardovanje podzemnih prolaza je obično najefikasniji način njihove eliminacije, ali takvi udari bi mogli da utiču na civile.

Ono što je jasno jeste da tehnologija sama po sebi neće biti dovoljna da se zaustavi podzemna opasnost.

Izrael je potrošio milijarde dolara pokušavajući da osigura granicu pomoću pametnog sistema koji je hvalio zbog njegovih naprednih senzora i podzemnih zidova, pa ipak Hamas je uspeo da 7. oktobra pokrene napad na kopnu, u vazduhu i na moru.

Ričmond-Barak kaže da je potreban „holistički pristup“, koji koristi vizuelnu inteligenciju, nadziranje granica pa čak i traženje od civila da paze na bilo šta sumnjivo.

„Ne postoji u potpunosti pouzdano rešenje za izlaženje na kraj sa opsanošću koju tuneli predstavljaju. Ne postoji Gvozdena kupola za tunele“, zaključuje ona.