Gde je i šta radi danas Ivan Mrkić, nekadašnji ministar inostranih poslova?

Za vreme mandata Tadića, Mrkić je, podsetimo, bio ambasador Srbije u Japanu (2006-2011.).

To što zagovara prijateljske stavove prema Kini i Rusiju Mrkiću, naravno, nije usadio bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić čiji je bio savetnik.

Mrkić je, podsetimo, bio Miloševićev ambasador na Kipru (1993-1999), a bio je i šef kabineta prvom predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću.

Krajem prošle godine Mrkić je reizabran treći put (prethodno 2017. i 2020.) za člana Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje s Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom kojim rukovodi bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Ivan Mrkić redovno piše za Kinesku medijsku grupu (CMG).

Iako njegov stav danas nije presudan u procesima donošenju odluka potpuno prati politiku zvanične Srbije – takozvane neutralnosti ili sedenja na dve stolice.

„Nema sankcija Rusiji“ jer bi to, govorio je kao šef srpske diplomatije u vreme vlade Ivice Dačića, nakon ruske aneksije Krima 2014, „bilo kobno po Srbiju“.

Smatrao je da zbog neuvođenja sankcija neće biti odlaganja otvaranja poglavlja u pregovorima o članstvu sa Srbijom sa EU.

„Obrnuto: važno je da se temeljno spremamo za pregovore i da u svakom trenutku znamo šta hoćemo, a da je to usklađeno sa strateškim ciljem, učlanjenjem u EU… Ali, opet, i samo, posle podrobnog procenjivanja u čemu su naši vitalni interesi.

Nekada ćemo žrtvovati parcijalne interese u ime solidarnosti sa prijateljima u EU, ali nikako ne smemo dozvoliti da pogrešnim odlukama gubimo sve, i naše osnovne principe“, govorio je Mrkić 2014.

Mrkić je diplomata i srpski ministar koji je gradio čvrsto srpsko-rusko savezništvo.

„Srbija ima poseban položaj u očima Rusije i izuzetne veze s njom“, bio je ushićen Mrkić 2013. tokom posete srpske delegacije na čelu sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i potpredsednikom Vlade Aleksandrom Vučićem Rusiji i njihovim razgovorima s predsednikom Rsuije Vladimirom Putinom.

Mrkić koji je bio šef kabineta prvom predsedniku SRJ Dobrici Ćosiću svojevremeno je tvrdio da je Ćosić s liderom kosovskih Albanaca Ibrahimom Rugovom dogovorio podelu Kosova, ali je Milošević to sprečio.

„U to vreme, čini mi se, srpskoj strani bi pripalo nekih 30 odsto Kosova i deo Metohije. Ali, nije se razgovaralo o statusu.
Istraživalo se koje su sve mogućnosti i onda je u tome bilo napretka. Rugova je hteo neki dogovor, ali je sve sprečeno političkim okršajem između Miloševića i Ćosića. Sve je otišlo u bestraga po srpske interese“, govorio je Mrkić.

Kao šef srpske diplomatije kazao je da „Priština možda nikada neće postati članica UN“ ali da to ne znači da Srbija s njima neće raditi na normalizaciji situacije.

U vreme Miloševića bio je ambasador na Kipru. Nekoliko godina kasnije će svedočiti da „Slobodan Milošević nije dolazio na Kipar, niti je imao i jedan evro, odnosno marku“ na bankovnim računima u toj zemlji“ tvrdeći da su njegove pare otišle na Zapad.

Na sajtu Istinomera uokvirena je njegova izjava: „Velja je moj prijatelj. Velja kaže da je Dinkić 2001. na Kipru našao tri milijarde maraka. Ja se, iskreno, ne razumem u finansije. Svoju platu ostavljam supruzi ili mlađem sinu, koji to raspoređuju.“

Ostaće upamćen kao rekorder po broju zapošljavanja novih ljudi u Ministarstvu spoljnih poslova. Mediji su 2015. pisali da je za manje od dve godine, koliko je tada bio na funkciji, zaposlio čak 228 osoba, među njima i nepoznat broj starleta, i tako prestigao Vuka Jeremića Vuk koji je za pet godina i dva meseca primio 169 osoba.

Kao razlozi za prijem novih kadrova, tada su naveli „povećan obim posla, zamena odsutnog radnika, kao i postavljanje novih šefova u ambasadama i konzulatima“.

U intervjuu za Danas 2015. kazao je da se Srbija suočila sa prošlošću.

„Mi smo se suočili, a oni – niko ništa. Naš šef države je već bio tamo. Nekoliko puta smo se politički izjasnili o tome, suočili smo se sa tim i ljudski i politički. I sadašnji šef države je vrlo jasno rekao šta o tome misli i naš parlament takođe, i šta sad? Znači, ne vredi toliko izjašnjavanje, već zbog politikanstva treba da to stalno ponavljamo?“.

Tada je kazao i da „možemo da vratimo vreme, nikada ne bismo dozvolili ono što se dešavalo u Srebrenici. Možemo samo da se zgrozimo i da plačemo nad tim, ali to ne znači da ćemo zaboraviti naše žrtve“.

Mrkić je 2018. dobio odlikovanje od Vlade Japana – Orden izlazećeg sunca sa velikom lentom. Kako je stajalo u obrazloženju nagrade “ Mrkić je doprineo jačanju bilateralnih odnosa između Srbije i Japana“.

Mrkić je član je Nadzornog odbora Jugoslovenskog rečnog brodarstva AD.

Pre dve godine je reizabran za predsednika Komisije za međunarodnu sportsku saradnju Olimpijskog komiteta Srbije.

Mrkić je 2020. preuzeo dužnost člana Uređivačkog odbora časopisa Napredak, kao glavni urednik za međunarodne odnose. Pekinški institut „WanLi Think Tank“ postavio ga je za direktora za međunarodne odnose.

U javno dostupnoj biografiji stoji i da predaje na domaćim i stranim univerzitetima i institucijama.

Jednom prilikom je izjavio da je najbolji ministar inostranih poslova bio Prota Mateja Nenadović, dok od savremenih diplomata ceni Henrija Kisindžera i Sergeja Lavrova.