Gde prestaje kritika i počinje antisemitizam?

ARD: U Nemačkoj je poslednjih dana ispisano mnogo antisemitskih grafita. Bilo je navijanja za Hamasov teror, pravo Izraela na postojanje dovodi se u pitanje na demonstracijama. Godinama ste posvećeni borbi protiv antisemitizma u Berlinu. Kako ste doživeli poslednjih nekoliko dana ovde?

Derviš Hizardži: Proteklih nekoliko dana sam doživeo kao najgore i najizazovnije od kada sam se uključio u borbu protiv antisemitizma, a tome ima već 20 godina. Slike iz Izraela u subotu ujutru prošle nedelje takođe su bile najbestijalnije i najbrutalnije koje sam ikada doživeo. Nikada, zaista nikada, nisam video svoje prijatelje Jevreje ovde u Berlinu, ali i drugde, tako uplašene, tako nesigurne i tako očajne. Ovo je apsolutno nova dimenzija.

Nakon napada Hamasa na Izrael, u Nemačkoj su održani i antiizraelski protesti. Zašto se to događa?

To uglavnom ima veze sa činjenicom da smo veoma raznoliko društvo. Imamo ljude i jevrejske i muslimanske vere, imamo ljude izraelskih i palestinskih korena. To je deo stvarnosti, deo promena. Mi smo raznoliko društvo i ovde žive ljudi sa biografskim karakteristikama, ali i vezama s drugim mestima u svetu u kojima postoje sukobi.

Ali, gde počinje antisemitizam?

Antisemitizam počinje kada ljudi generalno i suštinski mrze Jevreje zato što su Jevreji. Neprijateljstvo prema Izraelu je takođe oblik antisemitizma. Izrael je veoma često projekciona površina ili neka vrsta zaobilazne komunikacije. To znači da se izražavaju antisemitske predrasude, ogorčenost ili mržnja prema Izraelu: takozvana kritika Izraela. Međutim, antisemitizam i neprijateljstvo prema Izraelu su raširena pojava u Nemačkoj i to mora veoma jasno da se kaže. Odobravanja antisemitizma povezanog s Izraelom u Nemačkoj ima u više od 40 odsto slučajeva. Moglo bi se otprilike reći da skoro svaki drugi čovek u ovoj zemlji ima problematičan odnos prema tome.

Debata se sada vodi i o „uvezenom antisemitizmu“. Koliko je antisemitizam rasprostranjen u migrantskim zajednicama?

Morate razlikovati sledeće: antisemitizam koji se izražava u migrantskom i muslimanskom miljeu dolazi uglavnom od ljudi koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj. Nisu oni odnekud doneli ovde antisemitizam. Kod nas ga imamo i raširen je u nekim grupama. A o uvezenom (antisemitizmu) bi se moglo govoriti u onim slučajevima kada ljudi sa sobom nose ideologije iz zemalja iz kojih nam dolaze.

Mislite li da se antisemitizam na nekim mestima instrumentalizuje?

Ne smemo da zaboravimo da se antisemitski incidenti u Nemačkoj ne dešavaju samo sada, nakon napada Hamasa. Antisemitizam je prisutan i u Njemačkoj, pa čak i kada se ne radi o bliskoistočnom sukobu. Veliki deo antisemitskih incidenata korene ima u desničarskom miljeu. A to što političari vole i rado govore o antisemitizmu samo kada se radi o muslimanima, jeste problematična jednostranost i to bi moglo da se protumači kao instrumentalizacija.

Sada se poziva na strože kazne. Berlinske škole, na primer, mogu da zabrane nošenje određenih odevnih predmeta. Mogu li te mere nešto da pokrenu?

Kada su škole u pitanju, mislim da ne. Želja za jasnijim konturama traži se na pogrešnom mestu. Ne sme se zaboraviti da imamo posla s mladima. Zabrane su u osnovi skoro uvek poziv na provokaciju. Jasan pristup morao bi da podrazumeva mnogo više preventivnog rada i mnogo više mogućnosti za susrete i razmjene, posebno u školama.

Nije dovoljno ako politička reakcija postoji samo tokom krize, a onda se uskrati novac za prevenciju onda kad nema krize. Škole su mesto gde se uči i mislim da bi pre svega trebalo tražiti pedagoške izlaze i rešenja. Korišćenje zabrana je kao da pokušavate da smirite lonac u kojem će voda da proključa tako što stavljate preko njega poklopac.

Vi i sami radite u školama, vodite radionice, imate godine iskustva u političkom obrazovanju. Koje je najuspešnije sredstvo protiv antisemitizma?

U suštini, u školi je važno da ozbiljno shvatite grupu koja je ispred vas. To znači da se stvori atmosfera prihvatanja, inkluzije i poštovanja. U takvom ambijentu možete da navedete decu i mlade da preispitaju svoje problematične načine razmišljanja i stavove, i da razbiju crno-beli način razmišljanja. Deca i mladi najbolje uče u takvim uslovima, a donosi spremnost da se usvoje perspektive i promocija tolerancije na protivljenje. Za to je potrebna empatija. Na taj način moguće je ubediti mlade ljude da preduzmu akciju protiv antisemitizma i neprijateljstva prema Izraelu. Lično sam to iskusio više puta.

Derviš Hizardži je predsednik Krojcberške inicijative protiv antisemitizma u Berlinu. Od avgusta 2019. do septembra 2020. bio je poverenik za borbu protiv diskriminacije u Senatu Berlina za obrazovanje, omladinu i porodicu. Od jula 2019. deo je savetodavne grupe poverenika nemačke vlade za jevrejski život u Nemačkoj i borbu protiv antisemitizma. Od 2020. je član stranke Zeleni. Sin je turskih gastarbajtera i odrastao je u berlinskoj četvrti Nojkeln. Za svoj dugogodišnji angažman 2021. godine odlikovan je saveznim ordenom za zasluge.