Gde se u Evropi ne plaća gradski prevoz?

Javni prevoz umesto privatnih automobila – mnogi stručnjaci i političari godinama zagovaraju takvu (r)evoluciju kako bi se prištedela životna sredina i usporile klimatske promene. Ali, tek je ruska agresija na Ukrajinu s pratećom eksplozijom cena energenata isporučila dodatni argument – gorivo nije zagarantovano, a kad ga ima, može biti papreno.

Nemačke vlasti zato za jun, jul i avgust iz državne kase subvencionišu jeftin gradski i međugradski prevoz. Za samo devet evra mesečno, svako može da koristi sav gradski prevoz i regionalne vozove u celoj zemlji. Ideja je da se građanima prištedi koji evro, ali i da se motivišu da nadalje preferiraju javni prevoz.

Kakve su šanse da eksperiment uspe? U nekim evropskim zemljama već su otišli dalje, pa bi njihovi primeri mogli da daju odgovor, piše DW.

Luksemburg

„Luksemburg je prva zemlja sveta koja je načinila mobilnost besplatnom“, piše na veb-stranici Vlade malog Velikog Vojvodstva. Od marta 2020. onde se ne plaćaju više karte za gradski prevoz, vožnja je besplatna i za došljake i turiste. Nije čudo, jer Luksemburg sa 45 odsto drži svetski rekord po udelu radne snage koja živi preko granice, mahom u Nemačkoj i Francuskoj.

Tamošnji ministar saobraćaja Fransoa Bauš kaže da zemlja treba da bude „laboratorija mobilnosti“ i hvali besplatni prevoz kao važnu socijalnu meru. Inače, u poslednje dve decenije je Luksemburg uvećao broj stanovnika za 40 odsto.

Ipak, od uvođenja besplatnog prevoza nema pouzdanih statistika Ministarstva saobraćaja, jer su pandemija i lokdaun ionako poremetili saobraćaj.

Malta

Druga malena evropska država koja će uvesti javni prevoz stoprocentno plaćen iz budžeta trebalo bi da bude Malta, gde je ta mera najavljena za 1. oktobar.

To nije odlučeno zbog manjka goriva niti rata u Ukrajini, već je uplanirano u budžet još prošle godine. Cilj je da se smanji zavisnost građana od automobila, kaže nam Bertran Borg, novinar lista Times of Malta.

Ne zna se još koliko će tačno Maltu koštati taj opit, ali se zna se da će građani morati da podnesu zahtev za posebnu kartu, te da se onda besplatno voze. Isto mogu i turisti – ali to treba da urade pre nego što doputuju na ostrvo.

Haselt (Belgija)

Gradić Haselt na zapadu Belgije prilično je poznat među stručnjacima za saobraćaj širom sveta, jer je još 1997. bio uveo besplatan javni prevoz. Doduše, to je trajalo do 2013. a onda su gradski oci zaključili da gradski budžet na dugi rok to ne može da podnese.

Talin (Estonija)

Baš te 2013. godine su u poduhvat krenuli u estonskom glavnom gradu Talinu. Jedan od razloga bio je što mnogi građani, osiromašeni tokom finansijske krize, nisu više mogli da priušte karte. Ipak, da bi oto pokrili, u Talinu su morali da uvedu dodatne poreze.

Doduše, kako nam kaže estonska novinarka Evelin Kaldoja, besplatan prevoz je sporna tema u zemlji. „Ljudi se žale da ima premalo linija“, navodi ona i dodaje: „Uprkos besplatnom gradskom prevozu, ljudi koji su ranije vozili auto – i dalje voze auto.“

Kako god, gradski prevoz je besplatan i van Talina, u najvećem broju gradova i opština Estonije.

Denkerk (Francuska)

U obalskom gradu Denkerku, na krajnjem severu Francuske, slične mere su navodno dovele do smanjenja broja automobila.

Gratis prevoz je počeo 2018. a nekoliko meseci kasnije su građani ispitivani za potrebe studije. Polovina je rekla da češće koristi autobus nego pre, oko pet odsto ih je čak tvrdilo da je prodalo auto ili odustalo od kupovine auta.

Danska ostrva

Tokom prethodna dva leta danske vlasti su – iz pragmatičnih, ekonomskih razloga – uvele besplatne trajekte i brodove do danskih ostrva. Jer, valjalo je na sve načine podržati turizam koji je zamro tokom pandemije. Besplatno su mogli da se voze svi bez auta – ko je na trajekt hteo sa svojim četvorotočkašem, morao je da plati.

Danas više nema gratis vožnje, mada je Danska zadržala znatno smanjene cene karata.

Izvor: DW