Gde su sve oboreni temperaturni rekordi u junu?

„Jedna od manifestacija klimatskih promena, koja je danas već više nego očigledna jeste učestalo probijanje temperaturnih rekorda u smislu beleženja sve viših temperatura i različitih temperaturnih indeksa”, potvrdio je za portal Klima101 profesor Vladimir Đurđević.

Toplotni talas koji je harao prošlog meseca Evropom uslovio je da u mnogim zemljama bude daleko toplije nego inače u toku juna, u pojedinim delovima izmerene su temperature koje su bile 20 stepeni Celzijusa više od ustaljenih za ovo doba godine.

Tako su meteorolozi zabeležili neverovatno visoku temperaturu za arktički krug –  na malom norveškom poluostrvu Banak živa u termometru dostigla je 32,5 stepeni Celzijusa što je znatno više u odnosu na junski prosek od 13 stepeni Celzijusa. Ovo se smatra najvišom temperaturom ikada zabeleženom u delovima arktičkog kruga koji pripadaju našem kontinentu.

Junske temperature po prvi put više od 40 stepeni Celzijusa u Hrvatskoj

U susednoj Hrvatskoj prvi put u istoriji merenja junska temperatura je premašila 40 stepeni Celzijusa – u Kninu je zabeleženo 40,4 stepeni Celzijusa. Nacionalni temperaturni rekord za jun oboren je i u Sloveniji gde je u selu Podnanos izmereno 38 stepeni Celzijusa.

I ostale države u regionu, uključujući i našu, suočavale su se sa velikim vrućinama – temperatura u Bosni i Hercegovini išla je do 41 stepen Celzijusa u Mostaru što je za samo 0,2 stepena Celzijusa manje u poređenju sa aktuelnim junskim maksimumom u toj zemlji koji je takođe izmeren u Mostaru. Temperature su u Srbiji takođe prelazile prag od 35 stepeni Celzijusa. A tropske vrućine potrajaće, prema prognozama Republičkog hidrometeorološkog zavoda, do 6. jula kada će uslediti pad temperature.

Italija se već mesecima bori sa najtežom sušom u poslednjih 70 godina u plodnoj dolini reke Po, a visoke junske temperature dodatno pogoršavaju situaciju: slana voda iz mora preti da prodre do reke što će dodatno smanjiti prinose od useva koji su već ozbiljno degradirani.

U italijanskoj prestonici Rimu izmerena je rekordna temperatura za jun od 40,8 stepeni Celzijusa, tokom toplotnog talasa došlo je i do izbijanja šumskog požara na periferiji grada.

Vrućine se javljaju širom države, a nastavljene i u julu.

Visoke temperature na vrhu planine Marmolada u Dolomitskim Alpima, koje su išle do 10 stepeni Celzijusa prethodnih dana, potencijalno su doprinele ogromnoj tragediji proteklog vikenda – najmanje šest planinara smrtno je stradalo kada se na njih srušilo ogromno parče odomljenog lednika, povređeno je devet osoba, a petnaestoro se vodi kao nestalo. Iako ne može sa sigurnošću da se tvrdi u kojoj meri je vrućina igrala ulogu u lavini, jedan je od mogućih faktora, kako se navodi.

Ekstremne temperature se beleže ranije u toku godine nego u prošlosti, a ovo je trend koji je veoma izražen u Španiji, španski meteorolozi procenjuju da leto počinje između 20 i 40 dana ranije u odnosu na period pre 50 godina. Ogromne vrućine na koje su naviknuti tokom jula i avgusta dešavaju se već u junu.

Više od 600 španskih vatrogasaca se, pod uticajem letnjeg toplotnog talasa, borilo sa vatrenom stihijom na planinskom lancu na severu zemlje. Tokom ove epizode spaljeno je više od 25 hiljada hektara zemljišta u jednom od zelenih dragulja Španije.

Ekstremna toplota na kontinentu rezultovala je intenzivnim toplotnim talasom u moru koji stručnjaci opisuju kao brutalan zbog živog sveta u vodi. Bova za merenje temperature mora registrovala je u Mediteranu, kod Balearskih ostrva, čak 29 °C. Mora upijaju ogromne količine toplote, koje nastaju kao rezultat oslobađanja gasova sa efektom staklene bašte, a njihovo zagrevanje i toplotni talasi predstavljaju zabrinjavajuće indikatore promene klime.

Toplotni talas došao je i do centralnih delova Evrope, pogodio je i Nemačku gde je izmerena najviša nacionalna temperatura za drugu polovinu juna – 39,2 stepena Celzijusa u gradu Kočebuz, to je najtopliji dan na tom području od 1888. godine. Pao je i češki temperaturni rekord za jun i sada iznosi 39 stepeni Celzijusa koliko je zabeleženo u Husinecu.

Toplo je i u ostatku sveta

Prema podacima Američke nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA), u junu je u Sjedinjenim Američkim Državama oboreno ili izjednačeno 2.959 dnevnih rekordna za maksimalnu temperaturu, 45 mesečnih i 10 istorijskih. Sredinom meseca više od 100 miliona stanovnika upozoreno je da zbog nesnosne vreline, u kombinaciji sa vlažnošću, ostane u kućama. Naglašava se da je zdravlje radnika na otvorenom i ljudi koji ne mogu da priušte klima uređaje u posebno velikoj opasnosti od visokih temperatura.

Kina trenutno sa klimatskim promenama vodi bitku na dva fronta: u severnim i centralnim provincijama suočava se sa toplotnim talasom i temperature dostižu i 40 stepeni Celzijusa, a u južnim, nižim predelima sa rekordnim poplavama.

Iako se na većini teritorije Japana u junu očekuju padavine, sezona kiša je ove godine završena i do 22 dana ranije i bila je nikada kraća u mnogim krajevima – umesto osveženja Japance je dočekao najgori junski toplotni talas u poslednjih 150 godina. Tamo su po prvi put tokom juna izmerene temperature preko 40 stepeni Celzijusa.

Toplote nije pošteđena ni Afrika – toplotni talas i požari u Tunisu narušavaju tamošnju proizvodnju žitarica, prošle nedelje živa u termometru je išla i do 48,7 stepeni Celzijusa što je novi nacionalni junski rekord.

Zabeležene junske vrućine su tipičnije za jul

Visoke temperature rađaju brojne probleme za zdravlje ljudi od toplotnih udara preko gubitka produktivnosti do ugroženog mentalnog zdravlja. A na ozbiljnom udaru su i životna sredina i privreda. Tako da su zabeležene temperature mnogo više od broja na termometru.

Vrućine kroz koje su prolazio ogroman deo sveta ne predstavljaju tipično letnje vreme, kamoli vremenske prilike u junu s obzirom na to da jul i avgust važe za vrelije mesece.

Ovakvo stanje ne čudi klimatologe širom sveta, naglasio je profesor Đurđević, jer su ga pomoću klimatskih modela predvideli decenijama ranije i otkrio šta bismo mogli da očekujemo u budućnosti.

„Na toplijoj planeti, a planeta je danas toplija za malo više od jednog stepena u odnosu na drugu polovinu devetnaestog veka, treba očekivati sve više neuobičajeno toplih perioda, sve veći broj toplotnih talasa i jačanje njihovih intenziteta, sve češće osmotrene rekordno visoke temperature, kao i situacije da majske temperature sve više liče na junske iz prošlosti, a junske na julske, itd”, kazao je on.

„Ovo što nam se danas događa je samo potvrda da vrlo dobro razumemo proces promene klime ka toplijem režimu, ali i opomena da je poslednji trenutak da se preduzmu ozbiljni koraci u smislu zaustavljanja dalje eskalacije ovog procesa, kako današnje prognoze, koje ukazuju na dalje zagrevanje, ne bi za koju deceniju takođe postale realnost”, zaključio je profesor.