Gde su žene na vodećim pozicijama EU-a?

Ali, tu je i dodatan težak zadatak. Ursula fon der Lejen želi ponoviti ono što joj je uspelo u prvom mandatu na čelu Komisije Evropske unije. Kad se jednom nedeljno sastaje s poverenicima ona oko velikoga stola želi imati po mogućnosti jednak broj žena i muškaraca. Dosad je odnos bio 14 muškaraca prema 13 žena.

Članice EU-a suodlučuju

Ali, nije sve u rukama Ursule fon der Lejen kad želi postići paritet između žena i muškaraca. Ona, istina, kod personalnih odluka ima zadnju reč, ali predlozi za moguće poverenice i poverenike dolaze od vlada zemalja članica EU-a. Svaka zemlja ima pravo na jedno mesto u Komisiji. Nemačka i Estonija su već zastupljene: predsednica Fon der Lejen je iz Nemačke, a poverenica za spoljnu politiku Kaja Kallas iz Estonije.

A ostatak? Prošle nedelje je Fon der Lejen poslala pisma predsednicima država i vlada i zatražila da joj dostave imena, i to po jednog muškarca i jednu ženu. Izuzeci su oni poverenici koji ostaju na dosadašnjoj funkciji. Slovačka se ponovo odlučila za Maroša Šefčoviča, Francuska za Terija Bretona, a Hrvatska za Dubravku Šuicu.

S dosadašnjom ponudom imena teško do cilja

Moguće je da je Fon der Lejen već ranije predsednicima država i vlada dala neke sugestije: kod raspodele različito privlačnih resora moglo bi se isplatiti predložiti ženu i muškarca. Ali, već sad je jasno da se brojne vlade ne drže želje predsednice Komisije. Irska je nominovala Majkla Mekgrata koji je zbog toga već podnio ostavku na dužnost ministra financija.

Predsednik vlade Haris kaže da u tim okolnostima ne bi bilo fer poslati još jedno ime u Brisel. Slovenija i Češka su se odlučile za po jednog muškarca. Švedska i Španija kandiduju samo po jednu ženu. Prema sadašnjem stanju izgleda da neće biti moguća ravnomerna raspodela između muškaraca i žena.

Komplikovan postupak

Ursula fon der Lejen je zamolila predsednike država i vlada da joj odgovore dostave do 30. avgusta. Koliko je odgovora dosad dobila Komisija nije htela reći na upit ARD-a. Ali, ni nakon isteka toga roka neće bit jasno kakav je odnos muškaraca i žena u Komisiji. U Komisiju ulazi samo onaj ko prođe višesatno saslušanje u Evropskom parlamentu.

U Evropskoj uniji dosad ima nedvosmisleno puno žena na vodećim pozicijama. Ursula don der Lejen zadržava funkciju predsednice Komisije, zacelo najuticajniju dužnost u Briselu. Iz njenog prvog mandata potiče strategija jednakosti polova.

Neke tačke su već ostvarene, kao paket mera zaštite protiv nasilja ili zakon koji jamči uravnoteženost u nadzornim odborima velikih poduzeća. Na čelu Evropske središnje banke (ESB) je Kristin Lagard, na čelu Evropske investicijske banke Španjolka Nadja Kalvino. Prva evropska glavna tužiteljka je Laura Kovesi.

U stručnim odborima uglavnom muškarci

U Evropskom parlamentu je drugačije. Za predsedništvo poslovnik predviđa uravnoteženo odnos polova. To je funkcioniralo za 14 dopredsednica i dopredsednika. Na čelu ostaje predsednica Roberta Metsola.

Ali, u stručnim odborima i pododborima, u kojima se bira jednog predsednika ili predsednicu i četvero zamenika, stanje je drugačije. Dosad je izabrano 114 od 120 zvaničnika. Udeo žena je 43,9 odsto. Ako se gleda predsedničke funkcije, tu je udeo žena još manji: 37,5 odsto.

Borba protiv desničara važnija od ravnopravnosti polova

Ponekad se cilj ravnopravnosti polova svesno krši – iz političkih razloga. Stranke koje se same definišu kao politički centar nameravaju sprečiti da desno-ekstremne stranke dobiju bilo kakvu vodeću poziciju.

Konkretan primer: u Odboru za spoljnu politiku mesto četvrtog zamenika je trebalo pripasti jednoj ženi. Zastupnički klub Patrioti za Evropu kandidovao je Kingu Gal iz mađarskog Fidesa. Protivkandidatkinje iz stranaka centra nije bilo. I onda je izabran hršićanski demokrat iz Rumunije. U tom slučaju je odbrambeni zid protiv radikalne desnice bio važniji od ravnopravnosti polova, prenosi DW.