„Neće biti kako se Beograd nadao“: Genadij Sisojev za Komersant o mogućnosti stvaranja Republike Srpske na Kosovu

Postale su, navodi, poznate glavne odredbe zapadnog projekta za formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) na Kosovu, koja je ključna tačka u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Prema rečima evropskih lidera, ova struktura bi trebalo da bude u skladu sa ustavom Kosova i neće imati izvršnu vlast, iako možda ima posebne, uključujući finansijske, odnose sa Srbijom.

To znači da zajednica neće postati neka vrsta države unutar države, ili „druge Republike Srpske“, kao što se Beograd izgleda nadao.

Zapadni projekat ZSO na Kosovu, koji je do sada držan u tajnosti, procureo je u balkanske medije krajem prošle nedelje, podseća Sisojev.

Zvaničnici u Beogradu i Prištini još uvek ga nisu komentarisali, ali su izvori u Briselu potvrdili da je „ovo jedna od najnovijih verzija dokumenta“, koja bi mogla da prođe samo kroz manje promene.

Formiranje ZSO jedan je od dva ključna zahteva Zapada o Beogradu i Prištini na putu normalizacije odnosa između njih. Drugi zahtev je priznavanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije.

Posle višegodišnjih neuspešnih pokušaja Beograda i Prištine da se dogovore o stvaranju ZSO, njen model su krajem oktobra predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju krajem oktobra predstavili lideri Nemačke, Francuske i Italije na sastanku u Briselu na marginama samita EU.

Sadržaj predloga nije javno saopšten, ali je, prema rečima izaslanika EU za Balkan Miroslava Lajčaka, „to moderan način suočavanja sa osetljivim pitanjem zaštite manjina u skladu sa najboljom evropskom praksom“.

Međutim, kao što je šef evropske diplomatije Žozep Borel saopštio posle razgovora u Briselu, „ispostavilo se da je sporazum nemoguć, s obzirom da su preduslovi svake od strana neprihvatljivi za drugu stranu“.

Šta predviđa nacrt ZSO?

Nacrt koji je procureo pokazuje zašto Beograd i Priština do sada nisu uspeli da se dogovore o stvaranju Zajednice srpskih opština.

Predviđeno je da ZSO čini deset opština na Kosovu u kojima su Srbi u većini. Organi upravljanja biće smešteni u gradu Mitrovici na severu Kosova. U nadležnost ZSO spadaju pitanja lokalnog ekonomskog razvoja, obrazovanja i kulture, što ne bi trebalo da bude u suprotnosti sa aktivnostima centralnih vlasti Kosova i zakonima republike.

Njen najviši organ upravljanja treba da bude Skupština (parlament), koja bira predsednika zajednice i njegovog zamenika.

Moguće je finansirati zajednicu ne samo iz sopstvenih prihoda, već i iz kosovskog budžeta, kao i od subvencija iz Srbije.

Ono što je najvažnije, kao što je bilo u nacrtu, zajednica srpskih opština mora da se pridržava odredbi Ustava Kosova i ne može da ima izvršnu vlast.

Drugim rečima, to neće postati neka vrsta države unutar države, ili „druge Republike Srpske“, kao što se Beograd izgleda nadao.

To je, čini se, predodredilo uzdržan odnos Srbije prema modelu ZSO koji promoviše Zapad.

Predstavnik Beograda u pregovorima o Kosovu Petar Petković rekao je u novembru: „Zajednica srpskih opština nikada neće biti nevladina organizacija u koju pokušavaju da je smeste predstavnici nekih zapadnih ambasada u Prištini“.

Mnogi političari i stručnjaci faktičko odbijanje Beograda zapadne verzije ZSO povezuju sa činjenicom da su vanredni parlamentarni i lokalni izbori u Srbiji zakazani za 17. decembar, na kojima su izgledi za poraz vlasti, bar u prestonici, prilično veliki.

U predizbornoj kampanji, tema Kosova se čuje uveliko, a predsednik Aleksandar Vučić očigledno ne želi da opoziciji da još jedan razlog da ga optuži za izdaju i „neuspeh kosovske politike“.

Međutim, nakon što je zapadni projekat ZSO na Kosovu procureo u medije, i srpske vlasti i srpska opozicija moraće da iskažu svoj stav prema njemu, zaključuje Sisojev.