U Srbiji se u u nedelju održavaju vanredni parlamentarni i lokalni izbori. Prvi put posle više od decenije vladavine Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića šanse opozicije za pobedu, bar u prestonici, smatraju se sasvim realnim, piše Genadij Sisojev.
I takođe, možda prvi put poslednjih decenija, ključna tema izbora nije bila perspektiva ulaska Srbije u EU, već Kosovo, iako to danas nije od koristi ni srpskoj vlasti ni značajnom delu opozicije, ocenjuje za Komersant dopisnik rukog lista sa Balkana Genadij Sisojev.
„Iako su prethodni izbori u Srbiji održani u aprilu prošle godine, a aktuelna vlada formirana tek pre godinu dana, predsednik Aleksandar Vučić je u novembru najavio vanredne izbore za Skupštinu i lokalne vlasti 17. decembra. Formalno je udovoljio zahtevu opozicije, koja je šest meseci svake nedelje protestovala na ulicama u Beogradu i drugim gradovima.
Demonstranti traže promenu vlasti na svim nivoima, okrivljujući je za dve majske tragedije koje su dovele do brojnih žrtava.
Aktuelni izbori se generalno porede sa glasanjem 24. septembra 2000. i turbulentnim događajima koji su usledili, kada se vlast u Srbiji promenila. A ako opozicija očekuje da ponovi uspeh od pre 23 godine, onda bi vlast htela da potpuno porazi svoje protivnike.
Prvi potpredsednik Vlade i lider Socijalističke partije Ivica Dačić nedavno je Demokratsku opoziciju Srbije, koja je došla na vlast 2000. nazvao „najvećim zlom moderne srpske istorije“, a sadašnje opozicionare kao njenu avangardu.
Dakle, glasanje 17. decembra je nastavak izbora 24. septembra 2000. imamo istog protivnika i treba da ga završimo ubedljivom pobedom, rekao je prvi potpredsednik Vlade.
U najpovoljnijem scenariju, prema prognozama, vladajuća SNS, koja na izbore izlazi sa imenom predsednika Aleksandra Vučića na plakatima, može da računa ne na apsolutnu vlast u zemlji, već na koaliciju sa socijalistima Ivice Dačića kao i sada.
Ali u Beogradu, prema analizi organizacije Nova srpska politička misao, vladajućoj stranci, čak i zajedno sa socijalistima, predviđa se da dobije samo 40 odsto glasova.
A vlasti izgleda da takve prognoze shvataju krajnje ozbiljno. Predsednik zemlje je od samog početka bio aktivno uključen u izbornu kampanju vladajuće stranke.
Prema procenama srpskih medija, Aleksandar Vučić je poslednjih mesec dana gostovao na TV kanalima koji su pokriveni širom zemlje u proseku najmanje pola sata svakog dana.
U prestonici je SNS morala da za partnere pozove čak i ultranacionaliste iz Radikalne stranke Vojislava Šešelja, osuđenog u Hagu za ratne zločine.
Konačno, tradicionalno, mladi i penzioneri u Srbiji su pred izbore od vlasti dobili stotine evra pomoći.
Aktuelni srpski izbori imaju još jednu važnu karakteristiku.
Kosovo pobedilo EU na izborima u Srbiji
Gotovo prvi put u poslednjih nekoliko decenija ključna tema na izborima nije bila perspektiva ulaska Srbije u EU, već Kosovo, iako su se i vlasti i proevropska opozicija trudile da to izbegnu, a samo desničarska opozicija aktivno igrala na „kosovsku kartu“.
Postoji nekoliko razloga za to. Prema proračunima Nove srpske političke misli sve manje Srba podržava članstvo zemlje u EU – sada samo 39 odsto, dok je 51 odsto protiv ulaska.
Imidž Evropske unije ne pada samo među običnim ljudima zbog neispunjavanja obećanja EU tokom godina, već i među opozicionim liderima koji zameraju Briselu što podržava predsednika Aleksandra Vučića.
Konačno, velika većina Srba protivi se sve upornijem zahtevu EU da Beograd prizna Kosovo.
„Samo bi politička kamikaza sada stavila članstvo Srbije u EU u prvi plan svoje kampanje“, uveren je beogradski politikolog Srđan Cvijić.
Na temu Kosova, opozicija je aktivno kritikovala vlasti zbog „neuspeha kosovske politike“, ali nije smela da podrži plan za normalizaciju odnosa sa Prištinom, koji predviđa faktičko priznanje Kosova i njegovo članstvo u međunarodnim organizacijama koje promovišu EU i Sjedinjene Države.
Opozicionari su samo obećali da će se pozabaviti kosovskim problemom „posle pada Vučićevog režima“.
Srpske vlasti su imale koristi od ove situacije.
Prevremeni izbori dali su im zakonsku mogućnost da najmanje šest meseci odlože rešenje kosovskog problema, koji je bio izuzetno bolan za Beograd, do formiranja nove vlade po objavljivanju rezultata izbora“ zaključuje Sisojev.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.