Usvojena Rezolucija o genocidu u Srebrenici: Za dokument glasale 84 države, protiv Srbija, Rusija, Kina…(VIDEO)

Protiv su bile delegacije Antigve, Belorusije, Kine, Komora, Kube, Severne Koreje, DR Konga, Eritreje, Dominike, Esvatinija, Grenade, Mađarske, Malija, Naurua, Nikaragve, Rusije, Sao Toma i Principea, Srbije i Sirije.

Pre glasanja u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija o Rezoluciji o genocidu u Srebrenici uglavnom su govorili predstavnici zemalja koje će biti protiv ili ostati suzdržane prilikom glasanja.

Cilj rezolucije je da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine.

Nacrt rezolucije najpre je predstavila ambasadorka Nemačke Antje Lendertse.

Tokom govora ona je podsetila na sudski i istorijski utvrđene činjenice genocida počinjenog u Srebrenici jula 1995. godine.

Istakla je da je Rezolucija veoma važna naročito kada je reč o zabrani negiranja genocida.

Konstatovala je da se širi lažni navodi te da rezolucija ona nije protiv Srbije niti bilo kojeg člana.

„Sve žrtve jednako oplakujemo, kada kazemo sve mislim na sve etničke grupe. Ovo je veliko postignuce međunarodne zajednice“, rekla je ona.

Lendertse je na kraju obraćanja citirala direktora Memorijalnog centra Emira Suljagića navodeći da je ovo poruka koja će se slati budućim generacijama.

„Pozivam sve države članice da glasaju za nju“, navela je.

Posle nje obratio se predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je kazao da mu je teško da govori nakon ambasadorke Nemačke i pozvao sve da glasaju protiv rezolucije.

“Šta god učinili optužiće vas da poričete zločin, na početku želim raskrinkati lažno opravdanje rezzolucije. Ja sam se poklonio svim žrtvama i bošnjačkim i srpskim. Teško je govoriti posle Nemačke koja veruje da je nepogrešivo njeno pravo i pridikuje svima koji se ne slažu s njom”, rekao je Vučić.

„On je postavio nekoliko pitanja, između ostalog, i zašto je Nemačka tajila sve oko rezolucije. Kome je ovo potrebno? I zašto u ovom trenutku, i zašto ti ljudi nisu počeli govoriti o genocidu koji je počinila njiihova država“, upitao je Vučić ačludirajući na Nemačku.

„U Drugom Svetskom ratu Srbija je bila među retkima koji su bili protiv nacizma. Zašto nisu počeli sa tom rezolucijom, zato što im je ova rezolucija bila potrebna sada i u ovom trenutku. Neću govoriti o Gazi sada“, naveo je Vučić.

„Znam kakav će biti konačan rezultat našeg današnjeg rada, pitam moćnike, neko će reći da je to arogantno, zašto ste primenili toliki pritisak protiv jedne male zemlje kao što je Srbija, zaštzo ste pretili državama članicama koje nisu htele da glasaju za rezoluciju? Da li su to demokratske vrednosti?

„Imam desetine primera. Još uvek postoji jedna mala država na Balkanu koja kaže da će glasati protiv ove rezolucije koja će na kraju otvoriti Pandorinu kutiju. Vi ćete se sa tim suočiti, kako ćete objasniti da ovaj užasan zločin, masakr, 8.000 ubijenih (Bošnjaka) i 20.000 ljudi u Drugom Svetskom ratu ili ubijanje desetine hiljada ljudi u Srbiji tokom Drugog svetskog rata“, dodao je.

Naveo je da je posetio Srebrenicu gde je bio „linčovan“. Obećao je Vučić da će doneti zastavu, jer je Srbija ponosna nacija koja je uvek mogla da se brani.

„Danas ne branimo sebe već svet i principe međunarodnog javnog prava, kazao je.

Nakon Vučića obratio se predstavnik Kine.

Kazao je da je Kina svesna da je ovaj nacrt izazvao veliku kontroverzu u BiH i regionu. Cilj im je (Kini) da se sprovedu procesi pre glasanja jer rezolucija, naveo je, nije u duhu pomirenja.

„Zato Kina nema alternativu nego da glasa protiv rezolucije, navodeći da su uvek poštovali teritorijalni integritet BiH. Sa svim etničkim grupama će sarađivati“, naveo je.

Posle kineskog predstavnika govorili su predstavnici Namibije i Azerbejdžana.

„Azerbejdžan održava strateško partnerstvo sa balkanskim zemljama. Verujemo da počast žrtvama iz prošlosti treba pažljivo da bude razmotrena i zahteva konsenzus“, kazao je predstavnik ove zemlje navodeći da neće glasati kada bude glasanje.

Reč je dobio predstavnik Kube. Govorio je o žrtvama u BiH sve tri etničke zajednice. Kuba je, naveo je, za konstruktivan dijalog, ne žele etničke podele, Kuba se protivi tekstu rezolucije, naveo je.

Govori predstavnik Venecuele. „Žrtve Srebrenice zaslužuju komemoraciju i Venecuela zagovara pomirenje i mir na Balkanu“.

Podsetio je na rezoluciju koja se nalazila pred Savetom bezbednosti UN te da je Venecuela tada bila uzdržana.

Posle Venecuele, govorili su predstavnici Nikaragve a zatim Egipta.

Nikaragva će, navela je njihova predstavnica, glasati protiv rezolucije.

Ona je govorila o genocidima koji su počinjeni kroz istoriju i za sve optužuje evropske zemlje. Govorila je i o „nepravednom“ NATO bombardovanju pre 30 godina.

Rezolucija reflektuje uzajamno poverenje među nacijama, promoviše pomirenje, naveo je predstavnik Egipta…

Rešenje ne treba da bude nametanje sa strane, naveo je. Tvrdi da je rezolucija izgovor da se politički negativno deluje na druge zemlje.

Protiv je delovanja i načina na koji je predložena rezolucija jer je proces pregovaranja o rezoluciji bio ubrzan.

Egipat će, ipak, podržati rezoluciju o genocidu u Srebrenici.

Posle Egipta reč je uzeo predstavnik Ujedinjenih Arapskih Emirata. On je jasno rekao da je u Srebrenici bio genocid. Podsetio je na bebu Fatimu Muhić koja je ubijena u genocidu u Srebrenicu.

„Mir na Balkanu je krh. Krucijalno je da se usresredimo na pomirenje“, kazao je.

“Genocid je dokumentovan i potvrđen. Mi smo solidarni sa braćom i sestrama u Bosni, naše trupe su služile tamo, slali smo pomoć. Snažno podržavamo tekst rezolucije”

Ipak, pošto nije pravo vreme za rezoluciju a Balkanu treba pomirenje UAE će biti suzdržani na glasanju.

Predstavnik Angole je takođe najavio da će biti suzdržani smatrajući da će rezolucija ugroziti region Balkana.

Za usvajanje nacrta rezolucije potrebna prosta većina članica Generalne skupštine – što uobičajeno iznosi 97 država od 193, koliko ih ukupno ima.

Sednicu možete gledati ovde.

Predlog dokumenta, čiji je zvanični naziv, „Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995“, sačinile su Nemačka i RuandaRezoluciju su predložile Nemačka i Ruanda, a sponzorisale još 34 države, među kojima su zemlje Kvinte i sve bivše jugoslovenske republike osim Srbije i Crne Gore, koja je predložila dva amandmana na predlog Rezolucije.

O predlogu dokumenta neće biti održana formalna debata – već će države moći da obrazlože svoj stav, usled čega neće biti zvanične liste govornika tokom zasedanja.

Takođe, kosponzorima nacrta rezolucije neće biti omogućeno da se obrate. U te zemlje, između ostalog spadaju Sjedinjene Države, Francuska ili Italija, ali i balkanski kosponzori, Bosna i Hercegovina, Slovenija, Hrvatska, Severna Makedonija. Do zaključenja teksta nacrt rezolucije o Srebrenici kosponzorisalo je 39 država.

Očekuje se da će pre glasanja govoriti predstavnik Srbije – predsednik Aleksandar Vučić.

Takođe, trebalo bi da govori i predstavnik Crne Gore, koja je najavila da će podržati, ali nije kosponzorisala nacrt rezolucije.

Ovo je tekst rezolucije:

Međunarodni dan sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995.

Napominjući da je procesuiranje osoba odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine u nacionalnim pravosudnim sustavima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, Međunarodni sud za bivšu Jugoslaviju kao i Međunarodni rezidualni mehanizam za krivične sudove, i dalje od središnje važnosti za proces nacionalnog pomirenja i izgradnje poverenja te za obnovu i održavanje mira u Bosni i Hercegovini, te priznajući da je snažna regionalna suradnja između nacionalnih tužilaštatva ključna u promicanju mira, pravde, istine i pomirenja među zemljama u regiji,

Ponavljajući nepokolebljivu predanost održavanju stabilnosti i promicanju jedinstva u različitosti u Bosni i Hercegovini.

Napominjući da će se 2025. godine obeležiti trideseta godišnjica genocida u Srebrenici, u kojem je izgubljeno najmanje 8372 života, hiljade raseljenih i porodice i zajednice razorene,

Odlučuje 11. juli odrediti Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine;

Osuđuje bez zadrške svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i poziva države članice da očuvaju utvrđene činjenice, uključujući i putem svojih obrazovnih sistema, razvojem odgovarajućih programa, takođe u sećanje, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja te pojave genocida u budućnosti;

Takođe osuđuje bez zadrške radnje kojima se veličaju oni koji su osuđeni za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici;

Naglašava važnost dovršetka procesa pronalaska i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovog dostojnog pokopa, te poziva na nastavak procesuiranja onih počinioca genocida u Srebrenici koji još nisu izvedeni pred lice pravde;

Poziva sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, prema potrebi, i međunarodnom običajnom pravu o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde;

Moli glavnog sekretara da uspostavi program za informisanje pod nazivom “Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije”, započinjući svoje aktivnosti pripremama za tridesetu godišnjicu 2025. godine, a takođe moli glavnog sekretara da ovu rezoluciju stavi na znanje svim državama članicama, organizacijama sustava Ujedinjenih nacija i organizacijama civilnog društva radi odgovarajućeg obeležavanja;

Poziva sve države članice, organizacije sistema Ujedinjenih nacija, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne aktere, da obeleže Međunarodni dan, uključujući posebna obeležavanja i aktivnosti u spomen i čast žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće aktivnosti obrazovanja i podizanja svesti javnosti.