EPA-EFE/ORESTIS PANAGIOTOUGrčka će danas biti najverovatnije paralisana zbog štrajka zaposlenih u javnom i privatnom sektoru na nivou cele zemlje dok je Vlada premijera Kirijakosa Micotakisa, koja je orijentisana ka biznisu, pod sve većim pritiskom da se uhvati u koštac sa sve dubljom krizom, izazvanom troškovima života.
Kako piše Gardijan, sindikati koji zahtevaju „dostojanstvene plate“ usred sve većih cena i veće nejednakosti u bogatstvu obećali su da će 24-časovni štrajk dovesti zemlju do zastoja zajedno sa protestima koji su planirani u gradovima širom zemlje.
Očekuje se da će vladine kancelarije, škole, bolnice i javni prevoz, uključujući usluge železnice i trajekte do ostrva, biti pogođeni ovom inicijativom, koju su juče započeli zaposleni u državnim i privatnim medijima.
Lideri sindikata optužili su administraciju desnog centra da nije uspela da se izbori sa eskalacijom inflacije i tvrde da su sve veći životni troškovi ugrozili životni standard do te mere da je mnogima teško da prežive.
„Troškovi života su ogromni, a naše plate su na nižem nivou, dok su visoki troškovi stanovanja doveli mlade ljude u tragičnu poziciju“, rekao je Janis Panagopulos, koji je na čelu glavnog sindikata privatnog sektora GSEE.
Kao i druge grupe radnika, GSEE je optužio vladu da „odbija da preduzme bilo kakve značajne mere koje bi radnicima obezbedile dostojanstvene uslove života“.
Grci sa niskim prihodima primorani su da žive sa minimalnom platom manjom od 900 evra mesečno u zemlji u kojoj su maloprodajne cene, cene telekomunikacija i energenata među najvišim u Evropi.
Levičarska opozicija često tvrdi da su oni manje privilegovani primorani da plaćaju „britanske cene bugarskim platama“.
Micotakis je nedavno obećao da će povećati minimalnu platu na 950 evra, ali s obzirom na to da rastu i troškovi stanovanja, suočio se sa kritikama da to jednostavno nije dovoljno u društvu u kojem je jaz između bogatih i siromašnih porastao poslednjih godina.
Generalni štrajk je u oštroj suprotnosti sa ekonomskim napretkom koji je Grčka ostvarila od izlaska iz dužničke krize koja je pre deset godina gotovo dovela do njenog ispadanja iz evrozone.
U znak pohvale koja bi se činila nezamislivom na vrhuncu krize, agencije za kreditni rejting su aplaudirale vladi Micotakisa zbog fiskalnih reformi koje ne samo da su dovele do ispunjenja ciljeva i povratka zemlje u status investicionog ranga, već su i dovele do toga da je Grčka nadmašila druge države članice EU kada je reč o ekonomskom rastu, piše Gardijan.
Kako se dodaje, zemlja je zabeležila jednu od najviših stopa rasta u Evropi, pri čemu EU predviđa da će grčka ekonomija ostvariti rast od 2,1 odsto 2024. godine, nešto ispod prognoza MMF-a od 2,3 odsto, ali višestruko više od slabog ukupnog rasta od 0,8 odsto, koji je prognozirala organizacija sa sedištem u Vašingtonu za evrozonu u celini.
Nezaposlenost je na sličan način opala sa gotovo 30 odsto na 8,3 odsto, što je najniži nivo u poslednjih 20 godina. Oporavak je ubrzan rekordnim turizmom, koji čini više od 20 odsto BDP-a i obezbeđuje svako peto radno mesto.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
