Glad i žeđ: Humanitarna katastrofa u Pojasu Gaze

Stručnjaci zvone na uzbunu: u Pojasu Gaze preti glad. Ako se ništa ne promeni, do toga će u odsečenom obalskom pojasu na severu doći najkasnije do maja, navodi se u novom izveštaju tzv. IPC-inicijative za analizu prehrambenih kriza. Polovina ljudi koji tamo žive već sada je u teškom stanju.

Ekspertska grupa, koju čine različite organizacije UN i grupe za pomoć, zasniva se na takozvanoj Integrisanoj klasifikaciji faza bezbednosti hrane (Integrated Food Security Phase Classification – IPC), na osnovu koje rade Ujedinjene nacije (UN). Zvanična klasifikacija „glad“ znači da je najmanje 20 odsto stanovništva pogođeno ekstremnim nedostatkom hrane.

Trenutna situacija će verovatno dovesti do toga da će suviše malo hrane biti dostupno u budućnosti, navodi se u izveštaju. Pristup medicinskoj nezi, vodi i kanalizaciji takođe će biti ograničen.

Stanovništvo Pojasa Gaze već nekoliko meseci pati od akutne nestašice vode. „Pristup dovoljnoj količini čiste vode je pitanje života i smrti“, upozorila je u decembru izvršna direktorka Unicefa Ketrin Rasel, misleći pritom na Pojas Gaze. „Deca u Gazi jedva da imaju vode za piće“, napisala je na platformi Iks. „Bez čiste vode, mnogo više dece će umreti.“

Slane i kontaminirane podzemne vode

Rat između Izraela i Hamasa je, ionako tešku situaciju, dramatično zaoštrio. Kriza s vodom prvenstveno je posledica geografskog položaja tog obalskog pojasa. Većina potrebne vode dolazi iz prirodnog rezervoara podzemnih voda, koji, međutim, ima veći sadržaj soli zbog blizine mora. Takođe je zagađen neprečišćenim otpadnim vodama. Oštećenje vodovodne infrastrukture u prethodnim sukobima Izraela i militantnog islamističkog Hamasa, doprinelo je dodatnom zagađenju vode. Ujedinjene nacije su još 2011. utvrdile da više od 90 odsto podzemnih voda nije bezbedno za piće bez dodatnog tretmana.

Pojas Gaze stoga još više zavisi od pitke vode iz Izraela. Izrael je kao odgovor na teroristički napad islamističkog Hamasa 7. oktobra obustavio snabdevanje vodom do kraja meseca. Od kada su ventili ponovo otvoreni, više od 28 miliona litara pitke vode iz Izraela odlazi svakog dana u Pojas Gaze, navodi list Times of Israel. Međutim, pre 7. oktobra bilo je 49 miliona litara.

Pošto je snabdevanje električnom energijom i gorivom takođe u velikoj meri stalo, i tretman vode proizvedene u Gazi se pogoršava: nestanak struje takođe ograničava rad postrojenja za desalinizaciju.

Jedina elektrana u Gazi morala je da prestane sa radom u oktobru zbog nedostatka goriva. U Pojasu Gaze, dizel se koristi za proizvodnju električne energije za generatore. Struja se, pak, koristi za rad postrojenja za desalinizaciju i prečišćavanje vode. Dakle, bez dizela znači da ljudi u Pojasu Gaze nemaju pristup čistoj vodi za piće.

Odavno poznati problemi

Problemi s vodom u Pojasu Gaze poznati su već godinama, ali nisu adekvatno rešeni, kaže Tobijas von Losov, stručnjak za politiku voda na Bliskom istoku u trustu mozgova Clingendael Institute iz Haga. Decenijama je jasno da bi vodosnabdevanje Pojasa Gaze hitno trebalo poboljšati. Između ostalog, neophodna su i veća postrojenja za desalinizaciju vode. „Ali, ona do sada nisu izgrađena, iako osim tretmana vode i isporuka iz Izraela, praktično ne postoje druge opcije za snabdevanje stanovništva čistom vodom za piće.“

Situacija na Zapadnoj obali

Situacija na Zapadnoj obali je nešto manje napeta nego u Pojasu Gaze, iako stanovništvo takođe trpi zbog nestašice vode. Tamo se gubi mnogo vode zbog kvarova na infrastrukturi i zastarelih i oštećenih cevi, navodi se u izveštaju američke organizacije GlobalWaters.org, koja je odgovorna za obezbeđenje globalnog snabdevanja vodom.

Samo nešto manje od trećine (31 odsto) domaćinstava palestinskog stanovništva na Zapadnoj obali povezano je na kanalizacionu mrežu. I generalno, samo pet do deset odsto palestinskih otpadnih voda se prečišćava. Prema GlobalWaters, to dodatno iscrpljuje dostupne podzemne vode.

Mirovni proces u Oslu takođe je regulisao snabdevanje vodom

Saradnja Izraela i Palestinske autonomne uprave u oblasti vodosnabdevanja regulisana je bilateralno u okviru mirovnog procesa u Oslu. Za implementaciju je odgovoran Zajednički komitet za vode (JVC), koji se sastoji od jednakog broja stručnjaka iz palestinskih vlasti i Izraela. Međutim, dve strane ne dele vodu podjednako. Izrael kontroliše 80 odsto vodnih resursa – to je doduše dogovoreno Sporazumom iz Osla, ali samo kao prelazno rešenje. Palestinci koji žive u takozvanim oblastima C, odnosno oblastima koje su pod izraelskom kontrolom, i civilno i bezbednosno, nalaze se u teškoj situaciji. Oni nisu povezani s izraelskim ili palestinskim mrežama. U 2014. to se odnosilo na 90.000 Palestinaca.

Prema izveštaju izraelske ambasade iz 2016. godine, Izrael isporučuje više nego dvostruko više vode Palestincima od onoga što je predviđeno sporazumom: 64 miliona kubnih metara godišnje, umesto dogovorenih 31 milion kubnih metara.

„Samo jedna od nekoliko komponenti konflikta“

Međutim, dostupnost vode na Zapadnoj obali poslednjih godina značajno je opala. „Pad nivoa vode u Mrtvom moru u proseku za jedan metar godišnje pokazuje kako se povećao pritisak na vodne resurse“, kaže Tobijas fon Losov. „Pored toga, političke okolnosti ovde takođe otežavaju obezbeđivanje boljeg snabdevanja vodom. Osim toga, Izraelci – uključujući izraelske naseljenike na Zapadnoj obali – koriste oko tri puta više vode nego Palestinci. To ističu izraelske organizacije za ljudska prava poput B’Tselem.

Spor oko vode takođe utiče na opšti palestinsko-izraelski sukob, kaže Fon Losov. „Ali, to je samo jedna od nekoliko glavnih komponenti koje oblikuju taj sukob, kao što su teritorijalna pitanja, pitanja identiteta, verska pitanja ili vojna pitanja.“