Glas Amerike u Damasku: Bes i tuga dok porodice traže nestale

Na sahrani žrtve torture u zatvoru, ljudi su pozivali na pogubljenje predsednika Bašara al-Asada, manje od nedelju nakon što je pobegao iz zemlje.

Svi s kojima je Glas Amerike razgovarao kažu da su izgubili nekog u brutalnom zatvorskom sistemu, koji je doživio kolaps zajedno sa režimom.

“Bože, gde mi je sin? Želim da ga vidim, držim, pomirišem. Ne znam gde je. Uzeli su mi ga. Nadam se da će Bog njih uzeti”, rekla je za Glas Amerika jedna Sirijka.

Mladić koji je sahranjen, Mazen al-Hamada, umro je u zatvoru nakon što je javno govorio o tome da je mučen.

U jednoj bolnici, porodice tragaju za posmrtnim ostacima ljudi za koje veruju da su nedavno preminuli.

Na zidu, ispred bolnice, su fotografije tela. Mnogi, kako je saopšteno Glasu Amerike, imaju povrede od mučenja.

U bolnicise na identifikaciju d, čeka esetina tela. Međutim, većina porodica ovde nije pronašla svoje članove.

“Moji sinovi su uhapšeni 2014. Dali su nam umrlice, ali ne znamo šta im se dogodilo. Ovo ovde se ne može opisati. Posedi vam kosa”, ispričala je majka nestale osobe Majda Abu al-Omani.

U zloglasnom zatvoru Sednaja, druge porodice tragaju za informacijama koje bi mogle da im pomognu da pronađu nestale članove. Mnogi veruju da ima nestalih zatvorenika koji su i dalje živi u skrivenim objektima.

“Ispod zemlje su žive duše. Ne samo jedna ili dve. U Sednaji smo četiri ili pet dana, ali za sada nismo nikog pronašli”, kaže Hamis al-Ibrahim, kojem je nestao brat.

Sirijci su za Glas Amerike ispričali da su članovi njihovih porodica uhapšeni iz nepoznatih razloga, ili zato što su rekli nešto negativno o vladi ili živeli u oblasti u kojoj su delovali aktivisti i pobunjenici.

Mnogi su pred ekipom Glasa Amerike izrazili bes i tugu dok je jedan čovek upitao: Ljudi iz celog sveta su decenijama znali o ovome i zašto tek sada snimate?”