Glasači u Čileu odbacili predlog novog ustava: Ostaje na snagu ustav iz vremena vojne diktature

Nakon što su kasno uveče izbrojani gotovo svi glasovi, rezultati pokazuju da je 55 odsto glasača glasalo protiv, a 44 za predlog novog ustava.

Ovaj referendum dolazi više godinu dana nakon što su Čileanci na prvom referendumu ogromnom većinom odbili predhodni predlog ustava koji su predložile levičarske stranke i koji su mnogi opisali kao jedan od najprogresivnijih svetskih ustava.

Pošto su birači odbacili i ovaj predlog ustava to znači da će stari ustav iz vremena vojne diktature ostati na snazi.

Novi predlog čiji su autori mahom desničarski poslanici je konzervativniji i od tog i onog Pinočeovog, jer bi učvrstio principe slobodnog tržišta, smanjio državnu intervenciju i ograničio bi neka prava žena.

Proces pisanja novog ustava počeo je nakon velikih uličnih protesta 2019. kada su hiljade ljudi protestvovalo zbog nejednakosti u jednoj od politički najstabilnijih i ekonomski najjačih zemalja Latinske Amerike.

Čileanski predsednik Gabrijel Borić je noćas posle zatvaranja birališta rekao da njegova vlada neće više pokušavati da promeni ustav, naglasivši da u zemlji postoje drugi prioriteti.

Priznao je da nije bio stanju da „kanališe nade da će novi ustav biti napisan za sve“dodavši da je posle dva referenduma „zemlja postala polarizovana i podeljena“.

Lider konzervativne opozicione stranke Nezavisna demokratska unija Havijer Makaj, priznao je poraz i pozvao vladu da više ne pokreće to pitanje.

Jedan od najkontroverznijih članova u predloženom novom nacrtu ustava kaže da „zakon štiti život nerođenih“, za koji mnogi upozoravaju da bi ako se novi ustav prihvati abortus bi mogao da postane potpuno nezakonit u toj južnoameričkoj zemlji.

Čileanski zakon trenutno dozvoljava prekid trudnoće iz tri razloga: silovanje, neodrživ fetus i rizik po život majke. Drugi član u predloženom dokumentu koji je izazvao kontroverzu kaže da zatvorenici koji pate od smrtonosne bolesti i koji se ne smatraju opasnim za društvo u celini mogu dobiti kućni pritvor.

Kritičari iz redova levičarskih opozicionih stranaka i organizacija kažu da bi ta odredba mogla da koristi onima koji su osuđeni za zločine protiv čovečnosti tokom diktature generala Augusta Pinočea koji je vladao 1973-1990.