Glasači u SAD najviše strahuju od bolesti

Za manje od sedam dana do kritičnih, kontroverznih predsedničkih izbora 3. novembra, glasači svih ubeđenja priznaju da se nisu osećali tako uplašeno zbog naše krhke demokratije još od 1968.

Te godine američki gradovi goreli su nakon atentata na Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija, tako je bilo i za vreme masovnih protesta protiv rata u Vijetnamu.

Razlika u odnosu na to vreme je što je tada – čak i u danima velikih nemira – većina glasača imala je čvrstu veru, koja je utkana u naše institucije i daje im snagu, da će izdržati.

Danas, mnogi kažu da su ovi izbori zaista borba za „dušu nacije“, kako tvrdi demokratski kandidat i bivši potpredsednik Džo Bajden.

Mnogi glasači su 2016. godine osećali da je SAD potreban politički „autsajder“ koji bi se suprotstavio Kini, ukinuo nametljive ekološke propise, udario na „političku korektnost“ i vratio proizvodnju u SAD.

Dakle, kada se navodno bogati, uspešni mogul za prodaju nekretnina i bivši voditelj TV rijaliti programa izjasnio da je spreman da uzdrma stvari na međunarodnoj sceni, natera NATO partnere da plate više i pokaže svetu – kako piše u njegovoj knjizi „Umetnost dogovora “ – to je bilo dovoljno da ubedi milione zaboravljenih radnika, poljoprivrednika koji jedva opstaju i onih koji gube nadu da će njihova deca dobiti delić američkog sna – da pruže šansu Donaldu Trampu.

Četiri godine kasnije, većina glasača Trampovo vođenje države vidi kao jednu veliku haotičnu prevaru – vežbu „brendiranja“ velikih razmera od koje korist imaju on, njegova porodici i prijatelji.

Mnoga njegova preduzeća propadaju, a on duguje oko 400 miliona dolara neotkrivenim stranim entitetima ili bankama.

Trampov predsednički mandat bio je haotično ruglo diplomatskog liderstva; nepredvidiva mešavina spoljnopolitičkih inicijativa ili odluka, antiimigrantskih ograničavanja sloboda i poreskih olakšica i državne pomoći za bogate prijatelje.

Nećemo ni spominjati iscrpljujuće, iritirajuće 24-satne vesti ili lažne brifinge za štampu Bele kuće – histerične napade na novinare – bez dozvoljenih pitanja.

Najviše zabrinjava retorika mržnje, podela i rasističkih peckanja koja često ne odstupa od one iz Nemačke iz 1938. godine.

Za razliku od Srba, većina Amerikanaca ne zna da je Hitlerova stranka izabrana demokratski. I da demokratije propadaju.

Glasaće se o svemu ovome, i o još mnogo toga.

Upitan da osudi skupove belih suprematista i da potvrdi da će prihvatiti rezultate izbora, predsednik Tramp je odbio i jedno i drugo.

U nekim govorima, on ili njegovi sinovi pozivaju pristalice koji imaju pravo na oružje da izađu na birališta i obezbede sigurnost glasačkih kutija. Na nacionalnom nivou, sindikati prete štrajkom ako se Tramp umeša u izborne rezultate.

Gotovo milion radnika Amazona kaže da će, ukoliko ne dobiju slobodno vreme za glasanje 3. novembra, napustiti posao.

Iako je 66 miliona (podatak od 27. oktobra) Amerikanaca već glasalo, rušeći prethodne rekorde, izborni zvaničnici upozoravaju da bi mogli proći dani pre nego što se proglasi pobednik, osim ako države poput Floride i Pensilvanije ne izađu ranije i bez problema.

Demokrate se nadaju da izbore neće dospeti do Vrhovnog suda, gde bi potvrda Ejmi Koni Baret mogla da cementira konzervativnu većinu.

Nekada moćna ekonomija dobija težak udarac zbog kovida 19. Deonice na Vol Stritu su 26. oktobra pale za 807,77 poena, zbog porasta broja novih slučajeva na 86.000, što je dvostruko više u odnosu na jul.

Broj umrlih u Americi dosegao je neverovatnih 226.752. Sa 330 miliona, SAD čine samo 4,25 procenta svetske populacije, ali 25 odsto ukupnog broja slučajeva.

Ipak, tokom kampanje, Tramp nastavlja da govori da „SAD ide bolje od bilo koje druge zemlje“ i da je „spasio milione i milione života“.

Institut za ekonomsku politiku kaže da je 865.000 žena napustilo posao u septembru.

Nedostatak brige o deci i potreba za nadzorom onlajn nastave kod kuće dok su škole zatvorene, bili su najčešći razlozi.

Do danas oko 30 miliona američkih radnika koji su ostali bez posla prima socijalnu pomoć.

Uprkos ovim sumornim statistikama, Kongres je u ćorsokaku kada je u pitanju drugi paket pomoći za nezaposlene, porodice i lokalnu administraciju.

Pogođeni višemesečnim razarajućim šumskim požarima na zapadu, nezapamćenim udarima uragana, tornada i poplavama na jugu i srednjem zapadu – Amerika se oseća nesigurno zbog zime koja kuca na vrata i povećanim brojem zaraženih na pomolu.

Birači su iscrpljeni neprestanim haosom i poplavom Tviter oluje koja izlazi iz Ovalne kancelarije.

Međutim, pandemija – u svoj svojoj jezivoj stvarnosti – najviše zabrinjava birače.

Osam meseci nakon prvih američkih slučajeva, Bela kuća nastoji da utiša svetski priznate lekare, manipuliše podacima i objavljuje kontradiktorne, netačne i zbunjujuće savete.

Predsednik čuva u tajnosti ko je u Beloj kući testiran i kada.

Ove nedelje je pet najbližih saradnika potpredsednika Pensa imalo pozitivne rezultate na virus, uprkos tvrdnjama o „svakodnevnom testiranju“.

Ovome dodati više od 30 najbližih saradnika Trampa koji su takođe zaraženi, i glasače koji nemaju poverenja da zdravlje članova svojih porodica povere nekome ko ne može da zaštiti sebe ili sebi bliske saradnike.

Američki glasači upiru pogled u Kinu i Tajvan, Koreju i druge zemlje i prate iz sata u sat nove slučajeve i kažu da su naši napori bezvredni i gotovo beskorisni u održavanju virusa pod kontrolom.

Kako ulazimo u poslednji deo ove beskrajne godine i kampanje, glasači se bore da shvate brojne nesuglasice. One su:

Klimatske promene – neslavnom etiketom najvećeg zagađivača ugljen-dioksidom po glavi stanovnika na svetu 3. novembar će signalizirati kakva treba da bude američka politika. Tramp i dalje naziva klimatske promene „podvalom“ i napada Bajdena zbog obećanja da će SAD odviknuti od fosilnih goriva. Ako bude izabran, Bajden se zaklinje da će se ponovo pridružiti Pariskom sporazumu o klimatskim promenama – i rutinski govori o zagrevanju Zemlje kao „egzistencijalnom, moralnom pitanju našeg doba“. Mladi glasači između 18 i 40 godina – često najciničniji – se izgleda slažu.

Rasna pravda – Kriminalno-nemaran odgovor na kovid 19 otkrio je tinjajuću rasnu i ekonomsku nejednakost i otkrio slabu tačku policije, često nesrazmerno usmerene ka građanima drugačije boje kože. Po objavljivanju jezivog video snimka ubistva Džordža Flojda, milioni su prkosili lokdaunu zbog pandemije u znak podrške rasnoj pravdi i reformi policije. Uglavnom mirno.

Ali, krajnje desničarski antivladini agitatori „Bugalu“ i Antifa (antifašističke leve grupe) izazvali su haos, podmetali požare i namerno uništavali poslovne četvrti od Kenoše do Portlanda, i od Los Anđelesa do Majamija. Bilo je ružno i nasilje je mnoge okrenulo protiv pokreta „Crni životi su važni“. Ali većina Amerikanaca zna – baš kao što to znaju Srbi, Mađari, Belorusi i građani u Hong Kongu – kada se pojave teško naoružane vojske ili policija, stvari često postanu ružne. I to brzo.

Pristojnost i empatija – Borbena retorika koja suprotstavlja plave (demokratske) države protiv crvenih (republikanskih) – može povući glasače da izađu u rekordnom broju kako bi sprečili politiku razdora. Poverenje u vladu je okrnjeno. Ali šansa da se „promeni kurs“ daje energiju nekim glasačima koji žele novi tim, onaj koji će popraviti štetu nanesenu strateškim partnerima i saveznicima i koji će jednim empatičnim, činjeničnim tonom razgovarati sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Demokrate idu na strah – namerno i strateški. Sećanje na 2016. je suviše duboko. Zbog toga nagovaraju volontere da popuste sa anketama, ubeđuju ih da se njihova prednost u predsedničkoj trci uvećava i u nekoliko ključnih debata u Senatu.

Mnogi strahuju da će, ako Tramp pobedi, nastaviti da uklanja sve ostatke Obaminog zdravstvenog programa, sramotiti nas u inostranstvu udružujući se sa autokratama, maltretirajući i vređajući naše saveznike i koristeći beskrajne ponoćne tvitove diplomatije diktata. Ali, glasači najviše strahuju za svoje porodice – i od onoga što Džo Bajden naziva „praznom stolicom za stolom za doručak ili večeru“, na kojoj je pre kovida 19 sedela zdrava sestra, majka ili stric.

Donedavno bi bilo normalno da je predsednik „glavni utešitelj“ i prvi koji će oštrim tonom brzo osuditi belu nadmoć i govor mržnje na američkim ulicama. Danas to nije. Birači će odlučiti da li je vreme da se okrene stranica ovog žalosnog poglavlja.

Prevod: Zorica Marinković