Glasalo se i za vreme rata i depresije

Lider senatske većine Mič Mekonel i lider republikanske manjine u donjem domu Kongresa Kevin Mekarti tvrde da bi odlaganje „podgrejalo navode o izbornim prevarama“.

Nikada u istoriji ove zemlje, naglasio je Mekonel, nije bilo odlaganja izbora. „Ni kroz ratove, depresije i građanski rat“, dodao je, ukazujući da će se 3. novembra naći načina da se glasa.

Prema Ustavu, Tramp nema ovlašćenja da odlaže izbore, a za svako eventualno odlaganje potrebno je odobrenje Kongresa.

Malo je dokaza koji bi potkrepili Trampove tvrdnje da bi sistem glasanja preko elektronske pošte mogao biti podložan izbornoj prevari, ocenjuje se u medijima.

Američke države su izrazile spremnost da se glasa reko pošte usled zabrinutosti za javno zdravlje zbog pandemije virusa korona.

Kako je napisao Tramp u nizu objava na Tviteru, takav način glasanja učiniće da novembarski izbori postanu „najlažniji u istoriji“ i „sramota za SAD“.

S druge strane, ocene su da je možda jedan od razloga za ovakvu sugestiju Trampa to što aktuelne brojke ukazuju da američka ekonomija trpi najgori pad od perioda velike depresije tridesetih godina XX veka.

Trampov bliski saveznik u Senatu Lindzi Grejem takođe smatra da ideja o odlaganju „nije dobra“, dok državni sekretar Majk Pompeo nije želeo da se izjašnjava.

Portparol Trampove kampanje Hogan Gidli brani svog šefa rečima da je on samo „pokrenuo to pitanje“.

Kako Bi-Bi-Si ocenjuje, predsednik mora da zna da svaki tvit o odlaganju, pa neka je upakovan kao „samo pitam“, preti da „izazove političku buru“, posebno jer je u više navrata odbio da odgovori da li bi odbio loš rezultat na predstojećim izborima.

To „poigravanje“ rečima u tvitovima – „ne želim da odlažem, želim izbore“, „ne želim da čekam tri meseca i onda shvatim da glasački listići nedostaju, onda izbori neće biti validni“… pokazuje da Tramp čini sve što je u njegovoj moći da potkopa kredibilitet novembarskog glasanja, navodi se u komentaru Bi-Bi-Sija.

Analitičari upozoravaju, imajući u vidu da je Tramp više puta izneo pogrešne tvrdnje o pouzdanosti glasanja i podgrevao teorije zavere, da bi on mogao postavljati temelje za osporavanje rezultata – iako je svrha možda samo da nađe žrtvenog jarca ukoliko izgubi.

Tramp se u velikoj meri oslanja na ekonomsko čudo, što sada deluje gotovo nemoguće, kako bi udahnuo život u kampanju. Britanski servis zaključuje da poslednji potez Trampa nije svojstven kandidatu koji je siguran u pobedu i mogao bi biti znak „još očajnijih“ koraka.

Bivši predsednik SAD Barak Obama oštro je napao Trampa ističući da „oni koji su na vlasti čine sve da obeshrabre ljude da idu na glasanje“ navodeći, pored ostalog, „restriktivnim zakonima“ koji otežavaju registraciju „manjina i studenata“.

Pozvao je Belu kuću da okonča ućutkivanje birača.

U vatrenom govoru u baptističkoj crkvi Ebenezer u gradu Atlanti na sahrani aktivisti za građanska prava Džonu Luisu, Obama je osudio slanje savezne policije protiv „mirnih demonstranata“ kao i napore sadašnjih vlasti da „hirurški precizno napadaju glasačka prava Amerikanaca“.

„Videli smo policajce koji kleče na vratovima crnih Amerikanaca“, kazao je Obama i dodao da isto tako na „naše oči savezna vlada šalje agente da koriste suzavac i palice protiv mirnih demonstranata“.

Obama je, takođe, predložio niz reformi za glasanje u SAD, uključujući da se osigura da se Amerikanci automatski registruju za glasanje; da se omogući glasanje bivšim zatvorenicima koji su, kako je rekao, „zaradili drugu priliku“; otvore nova biračka mesta i proširi prevremeno glasanje što će izborni dan učiniti nacionalnim praznikom, tako da radnici koji ne mogu dobiti slobodan dan mogu da glasaju.

Analitičari primećuju prilično zaoštravanje retorike Obame 100 dana pred izbore iako ni ranije nije oklevao da kritikuje Trampa. Ovaj nastup je, ocenjuje Bi-Bi-Si, možda njegov najistaknutiji politički govor od izbora za Kongres 2018. Povukao je paralelu od segregacijske politike guvernera Alabame Džordža Volasa šezdesetih godina prošlog veka do sadašnjeg vremena.

Sistem poštanskog glasanja

Šest američkih država – Kalifornija, Juta, Havaji, Kolorado, Oregon i Vašington – planiraju poštansko glasanje, dok ostale to još razmatraju. Ove države će automatski poslati poštanske listiće svim registrovanim biračima, koji će ih nakon glasanja vratiti ili odbaciti na dan izbora. Uobičajeno glasanje sa fizičkim prisustvom na biralištu i dalje je dostupno u određenim ograničenim okolnostima. Otprilike polovina američkih država dozvoljava registrovanom glasaču da listić pošalje poštom na zahtev.