„Glasao sam za prosperitetnu budućnost naše zemlje“: Predsednički izbori i referendum o EU u Moldaviji

Do 18 časova, izborni zvaničnici su saopštili da je izlaznost lako premašila potrebni nivo od 33 odsto kako bi referendum o članstvu u Evropskoj uniji bio validan, sa više od 42 odsto registrovanih birača koji su glasali.

Izlaznost na paralelnim predsedničkim izborima premašila je 50 odsto sat vremena pre zatvaranja biračkih mesta u 21 čas po lokalnom vremenu, prema podacima Centralne izborne komisije.

Preliminarni rezultati očekuju se posle 22 časa.

Delegacija izbornih posmatrača iz više od desetak zemalja pomaže u nadgledanju ovih izbora.

Upozorenja moldavskih i stranih vlasti o navodnom ruskom mešanju, od dezinformacija do kupovine glasova, pridobijanja simpatičnih Moldavaca i kanalizovanja novca kako bi se podstakli nemiri nakon izbora, naglašavaju važnost koju Kišinjev i međunarodna zajednica pridaju značaju slobodnog, poštenog i mirnog glasanja.

Aktuelna predsednica Maia Sandu, koja prednjači u trci, suočava se sa 10 izazivača na predsedničkim izborima, među kojima su proruski socijalista Aleksandar Stoijanoglo i populistički bivši gradonačelnik Renato Usati, dok ova siromašna bivša sovjetska republika balansira između polarizacije kod kuće i rata na istoku u Ukrajini.

Referendum, koji je predložila Sandu, postavlja pitanje za 3,3 miliona moldavskih birača u zemlji i inostranstvu da li „podržavaju izmenu ustava s ciljem pristupanja Republike Moldavije Evropskoj uniji“.

Nakon što je glasala, Sandu je izjavila da Moldavci današnjim glasanjem „mogu očuvati mir i stabilnost“ u ovoj maloj zemlji, dodajući da „Moldavci moraju odrediti svoju sudbinu“ bez „laži i prljavog novca“.

Ovo glasanje može pružiti važne pouke za Sanduine saveznike i opoziciju pred parlamentarne izbore narednog leta, koji će biti referendumski ocena četiri godine vladavine Partije akcije i solidarnosti (PAS), koju je osnovala pre osam godina.

Iako predsedništvo Moldavije ima ograničena direktna ovlašćenja, Sandu je iskoristila svoju prozapadnu poruku i uticaj kroz liberalni PAS kako bi sprovela ograničene reforme i obezbedila kandidaturu za EU za svoju podeljenu bivšu sovjetsku republiku.

Jedan od njenih najambicioznijih poteza bio je eliminisanje zavisnosti Moldavije od ruskog prirodnog gasa od početka invazije na Ukrajinu, što je doprinelo inflaciji i drugim ekonomskim teškoćama za mnoge stanovnike Moldavije.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazala su da Sandu ima podršku 30-35 odsto, znatno ispred bivšeg državnog tužioca Stoijanogla, koga je smenila prošle godine, sa 9 odsto, i bivšeg gradonačelnika Usatija, koji zagovara veću ravnotežu između Istoka i Zapada u spoljnoj politici, sa 6 odsto.

Ako nijedan kandidat ne osvoji više od 50 odsto glasova, drugi krug izbora će se održati između dva kandidata sa najviše glasova 3. novembra.

Mnogi glasači koje je RSE intervjuisao ispred biračkih mesta u glavnom gradu Kišinjevu izgledali su kao da podržavaju proevropske politike.

„Glasao sam za prosperitetnu budućnost naše zemlje, za bolji put, za evropski put, za razvoj naše zemlje. Toliko godina smo stagnirali,“ rekao je jedan muškarac za RSE.

Drugi muškarac je rekao da je dao svoj glas „za budućnost naše dece, za mlade, za bolji život i za evropsku budućnost.“

Jedna žena je za RSE izjavila da je glasala „za dobrobit zemlje, kako naša deca ne bi morala da lutaju iz zemlje u zemlju. Da bismo mogli da živimo kao u Evropi.“

Osim oštrih upozorenja lokalnih zvaničnika, uključujući moldavskog ministra spoljnih poslova, američki i drugi zapadni zvaničnici su u julu ukazali na „vrlo jasne akcije Rusa u cilju podrivanja predstojećih izbora i referenduma.“

Rusija, koja održava stotine vojnika u bivšoj sovjetskoj bazi u moldavskoj regiji Pridnjestrovlje, gde pretežno živi rusko stanovništvo, negira bilo kakvo mešanje u moldavske izbore.

Otkako je njegova stranka zabranjena od strane vlade, a zatim i moldavskog Ustavnog suda prošle godine zbog navodnog podsticanja državnog udara, osuđeni oligarh Ilan Šor je optužen za višemilionsku šemu plaćanja protivnika EU i influensera, kao i za povezanost sa drugim projektima iz svog ruskog egzila kako bi promovisao Rusiju među Moldavcima i izazivao nezadovoljstvo prema njihovoj vladi.

Nekoliko dana pre glasanja, vlasti su saopštile da su uhapsile četiri osobe i upozorile da je još desetine drugih obučeno u Rusiji i na Balkanu kako bi “destabilizovali” zemlju nakon glasanja.

Poslednjih nedelja zabeležena je intenzivna diplomatska podrška za proevropski kurs Moldavije, što je kulminiralo posetom predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, koja je najavila gotovo dve milijarde dolara investicija iz EU kako bi se „udvostručila veličina vaše ekonomije u narednoj deceniji.“

„To je vaš suvereni izbor šta ćete raditi sa vašom zemljom i niko ne može da se meša,“ rekla je Fon der Lajen u Kišinjevu 10. oktobra. „Naravno, kao predsednica Evropske komisije, verujem da je Moldaviji mesto u našoj Evropskoj uniji.“

Denis Čenuša, analitičar sa Expert-Grup Univerziteta u Gisenenu, sugerisao je na događaju Centra za evropsku politiku (CEPA) prošle nedelje da je referendum pokušaj da se nadoknade godine provedene “oscilujući između dva pravca,” jedan prema članstvu u EU i drugi koji predviđa uravnoteženije međunarodno angažovanje, što bi gotovo sigurno dovelo do bližih odnosa sa Moskvom.

Izmene predložene na ustavnom referendumu uključivale bi potvrdu u preambuli moldavskog “evropskog identiteta,” “nepovratnost evropskih sudova” u zemlji i integraciju kao nacionalni “strateški cilj.”

Takođe bi se dodao odeljak koji omogućava pristupanje na osnovu većinske podrške u moldavskom parlamentu sa 101 članom.

Za validnost referenduma potrebno je da učestvuje najmanje 1,1 milion birača, što je cifra koja je premašena do ranih večernjih sati.

„Ne“ glas na referendumu ne bi isključio buduće članstvo, ali bi predstavljao ozbiljan udarac za Sandu i njene proevropske saveznike i gotovo sigurno bi odložio napore za pristupanje na više godina.