Foto: EPA-EFE/SERGEY GUNEEV / KREMLIN POOL / SPUTNIK / POOL MANDATORY CREDITIma li Putin Parkinsonovu bolest, boluje li od raka? Takva nagađanja se uvek javljaju kada se kod njega primeti nešto neobično. No, je li uopšte moguće zaključiti nešto o zdravstvenom stanju osobe iz njenog izgleda?
Na video snimku iz aprila izgleda kao da se ruski predsednik desnom rukom drži za sto dok razgovara sa svojim ministrom obrane.
Video se brzo proširio svetom i pokrenuo nove glasine o navodno ugroženom zdravlju Vladimira Putina.
Već ranije je bilo raznih nagađanja, jer je Putin pre ruskog napada na Ukrajinu krajem februara uvek držao strane goste poput kancelara Olafa Scholza (SPD) na maksimalnoj udaljenosti za šest metara dugim stolom.
Je li hteo izbeći da mu se izbliza gleda u lice, pitali su se već tada mnogi na društvenim mrežama?
Nagađanja su se kretala od Parkinsonove bolesti, raka štitne žlezde, moždanog udara do demencije, čim bi se Putinovo lice činilo natečenim ili njegov hod nezgrapnim i nekako ukočenim, piše DW.
Što se može zaključiti na osnovu vidljivog?
No, može li fizički izgled osobe zaista otkriti nešto o njenom zdravlju? Koje nam informacije daje koža kao najveći ljudski organ?
„Mali broj dijagnoza se može postaviti samo na temelju izgleda“, kaže Christiane Bayerl, upravnica klinike u Wiesbadenu i članica Dermatološkog društva.
„Ali razni klinički znakovi privlače pažnju“, dodala je – ne uzimajući tu Putina za primer.
Počevši od spoljnih pokazatelja, dermatolozi u načelu provode testove tkiva, analiziraju briseve sa sluzokože ili koriste ultrazvuk kako bi videli dubinsku strukturu kože, napominje Bayerl i dodaje kako je nestručnima teško da donesu merodavne zaključke.
„Nažalost“, dodaje ova dermatološkinja, „laici mnoge stvari krivo tumače.“
Na primer, crvena boja lica može ukazivati na visok krvni pritisak, ali može biti i potpuno nebitna.
Određena raspodela crvenila bi, pak, mogla biti pokazatelj prilično raširene upalne kožne bolesti rosacea, objašnjava Bayerl.
„Vrlo lep ten bronzane boje s tamno pigmentiranim dlanovima ukazuje na poremećaj u radu kore nadbubrežne žlezde“, napominje dermatološkinja i dodaje da se i anoreksija, te pothranjenost takođe mogu očitovati kroz povećanu pigmentaciju.
Prema Bayerl, kada je štitna žleza premalo aktivna, koža je često suha ili se oko očiju javlja edem – nakupljanje tečnosti u tkivu.
A primeri osoba alergičnih na polen često imaju problema sa crvenilom očiju, dodaje ova doktorka.
Tamni podočnjaci, kaže ona, mogu se pojaviti bez da ukazuju na bilo kakvo oboljenje, sve dok nisu krvavo smeđe boje. Utoliko, napominje Bayerl, obraćanje pažnje na spoljne karakteristike i promene na koži svakako može imati smisla i „svakodnevni je posao“ dermatologa.
Demencija se ne može prepoznati po spoljnim znakovima
S druge strane, kožne promene postoje i kod brojnih neuroloških bolesti, kaže Peter Berlit, glavni sekretar Društva za neurologiju.
Ako se nečiji hod čini čudnim, to ponekad može „opravdati postavljanje barem neke privremene dijagnoze“ – poput spasticiteta ili Parkinsonove bolesti.
Redukovana mimika može ukazivati na uzimanje određenih lekova ili na psihičke bolesti, napominje Berlit, ali naglašava da se demencija ne može prepoznati po spoljnim karakteristikama.
Uz to „nekontrolisani pokreti ekstremiteta ili spontani trzaji mišića mogu biti važni simptomi bolesti“, pojašnjava ovaj neurolog.
Lekar opšte prakse Manfred Imbert takođe kaže da se iz držanja tela, motorike, brzine pokreta ili izraza lica ponekad mogu izvoditi neki zaključci o mogućim oboljenjima, ali naglašava da tu „ništa nije sigurno, već se u početku radi samo o mogućnosti“.
A osim toga, potrebno je određeno iskustvo da bi se mogle klasifikovati spoljne abnormalnosti ili vidljive promene, što laicima u pravilu nedostaje, ističe ovaj doktor koji ima svoju privatnu ordinaciju.
„Kad se iz motora automobila dimi i čuje neko lupanje, čak i laik zna da nešto nije u redu, ali ne i tačno šta tu nije u redu“, upozorava Imbert.
On kaže kako kod mnogih bolesti postoji čitav niz mogućih simptoma, koji, međutim, pristaju različitim poremećajima. Tako, primera radi „nije svaka drhtavica znak Parkinsona“, kaže Imbert.
S druge strane, dodaje, ukočen izraz lica, zakasnela reakcija ili vrtoglavica mogu vrlo dobro ukazivati na Parkinsonovu bolest.
Isti simptomi – različita oboljenja
I kod moždanog udara spoljni znakovi znaju biti pomalo „kameleonski“: zavisno o dužini poremećaja cirkulacije u mozgu i zavisno o zahvaćenom području, ponekad se mogu javiti simptomi paralize, ponekad dolazi do emocionalnih poremećaja, a u nekim slučajevima dolazi do poremećaja u govoru, objašnjava Imbert.
„Načelno, izuzetno je važno obratiti pažnju na spoljne karakteristike i promene na sebi, partneru i bliskim osobama. Samopromatranje može biti važna preventivna mera“, naglašava Imbert, na primer kod mladeža ili kvržica koje se stvaraju ispod kože.
Rak štitne žlezde – da se vratimo na glasine o Putinu – nije vidljiv izvan, osim ako na vratu nema debelih čvorova u poodmakloj fazi, naglašava doktor.
A donositi zaključke o nekakvom oboljenju na temelju video snimaka Imbert smatra „nedopustivim“.
„Možda se i može videti da nešto nije u redu, ali sve što ide dalje od toga je čisto nagađanje“, naglašava Manfred Imbert.
Izvor: DW
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
