Globalizacija je sjajna

Sada su, međutim, populisti osvojili predsedništvo u Sjedinjenim Državama vodeći kampanju na osnovi snažnog ekonomskog nacionalizma i protekcionizma. A u mnogim zemljama, javnim diskursom dominira priča o navodnim „gubitnicima“ globalizacije i pretpostavljenoj potrebi za novim politikama koje bi zauzdale uspon populističkog nezadovoljstva.

Kada sam bio rođen na svetu je živelo 2,5 milijarde ljudi. Živo se sećam vremena kada su se mnogi ljudi plašili kako će ubrzo da zavlada glad, razlike između bogatih i siromašnih da porastu više nego ikad, i kako će na kraju sve da se sruši. Sada na planeti ima 7,5 milijardi ljudi, pa ipak je udeo ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu rapidno opao, dok je jaz između bogatih i siromašnih zemalja postojano zatvoren. Širom sveta, očekivan prosečni životni vek porastao je sa 48 na 71 godinu – mada uz značajne razlike među državama – a ukupni dohodak po glavi stanovnika porastao je za 500 odsto.

Ako se samo osvrnemo na poslednjih 25 godina, moglo bi se tvrditi da je čovečanstvo imalo najboljih četvrt veka u istoriji. Od 1990. je udeo ljudi koji žive u krajnjem siromaštvu u zemljama u razvoju opao sa 47 na 14 odsto, dok je smrtnost dece – što je kritični indikator – prepolovljena. Svet tako nešto nikada ranije nije video. Sličnu sjajnu sliku daju drugi indikatori. Na ratištima gine manje ljudi nego u ranijim periodima za koje imamo podatke, i bar do pre par godina, udeo ljudi koji žive pod manje ili više predstavničkom vlašću postepeno je rastao.

Ovaj spektakularni napredak delom je rezultat naučnih i tehnoloških dostignuća. Ali bar jednako duguje uvećanoj ekonomskoj interakciji kroz trgovinu i investicije i sveobuhvatnom liberalnom poretku koji je omogućio takav pozitivan razvoj. Ukratko, globalizacija je pojedinačno bila najvažnija snaga koja stoji iza decenija progresa. Ovih dana se trgovina često krivi za zatvaranje fabrika i gubitak radnih mesta u razvijenim zemljama. Međutim, u realnosti nestanak starih industrija pre svega potiče od novih tehnologija koje su unapredile produktivnost i povećale bogatstvo naših društava. Isto tako, rastuća jednakost, stvarna ili zamišljena, mnogo više veze ima sa tehnologijom nego sa trgovinom.

Naravno, danas nema onoliko farmera koliko ih je bilo u pređašnjim decenijama ili vekovima; fabrike pamuka u Lankaširu, čeličane u Pitsburgu i ugljenokopi u Duisburgu su zatvoreni; i u prostranim šumama severne Švedske ima daleko manje radnika. Deca zaposlenih u ovim industrijama sada često idu ka svetlosti gradova koji se brzo razvijaju, gde dobijaju poslove kakvi jedva da su mogli biti zamišljeni pre samo nekoliko decenija.

Za većinu ljudi širom sveta, život je pre globalizacije bio siromašan, brutalan i kratak. Pa ipak su današnji antiglobalisti nostalgiju pretvorili u ratne pokliče. Oni žele da Ameriku – ili Rusiju, ili islam – učine „ponovo velikim“. Sve to može biti ratni poklič protiv drugih; ali sve to jesu ratni pokliči protiv globalizacije.

Ekonomski uslovi su svakako bili manje povoljni u godinama posle finansijske krize 2008, ali sada zaposlenost i ekonomski razvoj prilično odskaču svuda. Realni BDP (sa uračunatom inflacijom) je u evrozoni rastao u 15 uzastopnih kvartala, a u narednim godinama očekuje se rast ekonomija EU. Istovremeno, ekonomiji SAD-a već ide dobro – nezaposlenost je ispod pet odsto, a realni dohoci rastu. Naravno, mnoga društva nesporno proživljavaju rastući osećaj kulturne nesigurnosti, ne samo zbog toga što su mnogi ljudi navedeni da veruju da spoljne snage poput migracije narušavaju tradicionalne izvore mira i stabilnosti. Govori im se da je povratak tribalizmu u jednom ili drugom obliku spreman i dostupan odbrambeni mehanizam. NJihovo mitsko pleme bilo je veliko u nekoj mitskoj prošlosti, pa zašto onda ne pokušati njegovu obnovu?

Takvo razmišljanje predstavlja ozbiljnu pretnju po najranjivije ljude na svetu. Program održivog razvoja UN za eliminisanje ekstremnog siromaštva širom sveta do 2030. u potpunosti zavisi od kontinuiranog razvoja kroz trgovinu, tehnološke inovacije i međunarodnu saradnju. Uvođenje trgovinskih barijera, digitalni merkantilizam, i uopšte potkopavanje liberalnog poretka sveta ozbiljno će naškoditi krajnje siromašnima u Africi i drugim nerazvijenim regionima, a zaposlenima u rudnicima uglja u Zapadnoj Virdžiniji neće pomoći baš ništa.

Jaki će uvek upravljati, ali će slabi nositi teret nostalgičnog protekcionizma koji urušava prednosti globalizacije. Na ovogodišnjem Svetskom ekonomskom forumu kineski predsednik Si Đinping veličao je vrline globalizacije, dok su mnogi zapadni biznis lideri lutali hodnicima trudeći se da zvuče zabrinuto zbog navodnih gubitnika tog procesa. Komunisti čuvaju veru u globalizaciju; ali su kapitalisti izgleda nadu izgubili. To je bizarno – i potpuno nepovezano sa učinkom iz prošlosti i sadašnjim činjenicama. Imamo sve razloge da imamo poverenja u proces koji je ljudima doneo više prosperiteta nego što je iko mogao da sanja pre samo nekoliko decenija. Ne smemo biti stidljivi u odbrani globalizacije i borbi protiv reakcionarne nostalgije. Možemo imati sjajniju budućnost – ali samo ako je ne tražimo u prošlosti.

Autor je bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske

Copyright: Project Syndicate, 2017. www.project-syndicate.org