Globalno najgori požari ikad zabeleženi u julu

Izazvano ekstremnim vrućinama i dugotrajnom sušom, sagorevanje šuma i travnatih površina oslobodilo je 343 megatone ugljenika, što je za oko petinu više nego prilikom prethodnog globalnog rekorda za jul, koji je zabeležen 2014.

„Ovi rezultati daleko odskaču. U julu ove godine su na globalnom nivou zabeležene najviše vrednosti od kada smo počeli da dobijamo podatke od satelita 2003“, ističe Mark Parington, viši naučnik u službi Evropske unije za praćenje atmosfere Kopernikus, prenosi Gardijan.

Nezapamćeni požari sredinom leta su najnoviji u nizu nedavnih crnih rekorda koji ukazuju na destruktivne posledice globalnog zagrevanja izazvanog ljudskim uticajem. Više od polovine otpuštenog ugljenika došlo je iz dva regiona – Severne Amerike i Sibira – koje je zahvatilo neuobičajeno toplo i suvo vreme. Na zapadu Kanade i Sjedinjenih Država, šumski požari su usledili nakon dugotrajnih i intenzivnih vrućina. U Sibiru je najveći deo tajge u republici Saha, poznatoj kao Jakutija, zahvaćen plamenom a oblaci toskičnog dima su otplovili čak do severnog pola. Vatrene stihije se šire na istočni i centralni Mediteran, gde su mnoge zemlje suočene sa neuobičajeno žestokim početkom sezone požara. Prošle nedelje, intenzitet vrućine od požara u Turskoj je bio četiri puta veći nego prethodni rekord na dnevnom nivou koji je zemlja zabeležila.

Prema podacima Evropskog informacionog sistema za šumske požare (EFFIS), od početka godine je oko izgorelo oko 128.000 hektara, što je osam puta više od proseka. Isti podaci pokazuju da su se ugljenisane površine u Italiji povećale od nivoa malo iznad nule zabeleženog sredinom juna do sadašnjih gotovo 80.000 hektara, odnosno četiri puta više od proseka za period između 2008. i 2020. Na Kipru je ovo povećanje osmostruko, a u Grčkoj dvostruko. Španija, Francuska, Albanija i Severna Makedonija takođe beleže vrednosti iznad proseka. Širom regiona najmanje osmoro ljudi je poginulo, stotine su odvedene u bolnice a hiljade stanovnika su morale da budu evakuisane, čak i sa mesta koja su popularna odmorišta i prirodni rezervati. Mapa aktivnih požara pokazuje da veliki deo regiona gori.

Među najteže pogođenim zemljama je Italija, koja preživljava drugu najgoru ikad zabeleženu sezonu požara, naročito na jugu. Nacionalna vatrogasna služba je saopštila da je izvela preko 800 operacija, uključujući 250 na Siciliji i preko 100 u pokrajinama Pulja i Kalabrija. Centralna vlada je zatražila podršku drugih zemalja preko Mehanizma Evropske unije za civilnu zaštitu. U pokrajini Pulja, vatra u šumi Difeza Grande je gorela više od četiri dana, spalivši 200 hektara. U odmaralištu Peskara su turisti i stanovnici morali da budu evakuisani kada se vatra iz prirodnog rezervata Pineta Danuncijana približila hotelima na plaži, domovima ljudi i jednom manastiru.

Na grčkom ostrvu Rodos požar je ugrozio Dolinu leptira u Psintosu i izazvao evakuaciju tri obližnja kampovališta. Vlasti su mobilisale tri aviona, šest helikoptera i preko sto vatrogasaca da bi se požar doveo pod kontrolu, preneli su lokalni mediji. Dok se vrućine nastavljaju, opasnosti su sve rasprostranjenije. Gotovo cela južna Evropa je obeležena upozorenjima na „veoma ekstreman“ ili „ekstreman“ rizik od požara. Većini regiona takođe preti suša.

„Broj velikih požara u Evropi nastavlja da raste a ranjiva područja su sve šira. Evropske oblasti pogođene požarima su sve veće i nisu više ograničene samo na mediteranske zemlje“, kaže Hesus San Migel Ajans, naučnik u organizaciji Evropske unije za upravljanje rizikom od katastrofa. Na ovaj trend ukazuje i situacija u Finskoj, gde je takođe zabeležen veliki porast broja požara ovog leta. Osim toga, zabrinjava činjenica da se u mnogim delovima sveta sezona požara još nije približila svom vrhuncu. To se naročito odnosi na Južnu Ameriku i Afriku, u kojima nastaje daleko veći deo emisije ugljenika uzrokovane požarima nego u Evropi.