Globsec 2022: Nedostatak entuzijazma EU za proširenje rezultirao nedostatkom reformi u društvima zemalja Zapadnog Balkana

Predsednik Crne Gore Milo Đukanović rekao je da je takav odnos EU rezultirao u međusobnim optužbama sa zemljama regiona, dok su na Zapadnom Balkanu profitirale treće strane.

One su preuzele prazan prostor, jer u geopolitici ne može biti vakuuma, rekao je Đukanović koji je predočio da Zapadni Balkan nije primarni cilj ruske destrukcije, već evropske vrednosti.

Đukanović je naveo primer svoje zemlje kada je Rusija 2016. godine pokušala puč kako zemlja ne bi postala članica NATO, navodeći da Moskva sada u Ukrajini samo koristi brutalnije instrumente kako bi sprečila Kijev u evropskim i evroatlantskim integracijama.

Đukanović je istakao da nema razlike između institucija predsednika, vlade i skupštine kada je reč o evropskim integracijama i Berlinskom procesu koji uključuje zajedničko regionalno tržište.

Dnevno radimo sa vladom na naporima da se deblokira pregovarački proces i ispunimo merila za poglavlja 23 i 24, kako bismo u decembru zatvorili poglavlja i zadržali dobru brzinu kao zemlje lidera u evropskom procesu, rekao je Đukanović, koji smatra da bi 2024. godine zemlja mogla biti spremna za članstvo u EU.

Đukanović je rekao i da treba odobriti status kandidata Ukrajini za članstvo u EU, jer je to odluka koja počiva na političkom aspektu.

Ona počinje proces zasnovan na merilima i protiv sam prečica, rekao je Đukanović, uz podsećanje da je EU jednom to učinila, pa je omašen cilj, što nije dobro ispalo ni za Uniju, niti za one koji su dobili tu prečicu.

Premijer Kosova Aljbin Kurti rekao je da Priština, u procesu dijaloga sa Srbijom, želi dijalog dve jednake strane, kako bi se postigao pravno obavezujući sporazum za punu normalizaciju koja će doneti međusobno priznanje.

Srbija kaže da nas nikad neće priznati i ne prihvataju zločine iz prošlosti, što nas više pogađa nego ovo prvo, istakao je Kurti.

Sada se jako trudimo, sa Miroslavom Lajčakom, da postignemo sporazume o registarskim tablicama, energetike, jer na severu niko ne plaća struju, zbog nelegalnih struktura, a ne građana, istakao je Kurti.

Komentarišući inicijativu Otvoreni Balkan, Kurti smatra da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić iskoristio 2019. godine frustracije Severne Makedonije i Albanije jer im EU nije otvorila pregovore o članstvu.

Kurti smatra i da bi SAD i EU trebalo da u narednom peridu favorizuju demokratske vrednosti, a ne političku stabilnost kako je to bilo u proteklom periodu.

Premijer Severne Makedonije Dimitar Kovačevski ukazao je da je njegova zemlja 17 godina kandidat za članstvo u EU, naglašavajući da je taj proces od onog zasnovanog na merilima potpuno postao politički.

Kada nema hrabrih i brzih odluka EU, Uniji opada kredibiliet, raste nacionalizam u našim zemljama, a mi to ne želimo, rekao je Kovačevski, koji očekuje jasne odluke o napredovanju posle 23. juna, kada se očekuje samit EU – Zapadni Balkan.

Kovačevski je ocenio da je rat u Ukrajini pokazao jedinstvo zemalja EU, ali i sa Sjedinjenim Državama.

Severna Makedonija, iako nije deo EU, u potpunosti se usaglasila sa politikama EU, jer je važno biti na pravoj strani istorije, demokratije, u ratu sa autokratijom, rekao je Kovačevski.

Specijalni izaslanik Velike Britanije za Zapadni Balkan Stjuart Pič ocenio je da je rat na evropskom kontinentu sve promenio, a Rusija ima neograničene resurske i iskoristiće ih, zbog čega je potrebno jedinstvo.

Predugo je Rusiji dozvoljeno da čini stvari u regionu i drugde u Evropi bez posledica, ocenio je Pič.