Godina borbe protiv "lažnih vesti"

S obzirom da pojedine zemlje već preduzimaju ozbiljne mere protiv širenja lažnih vesti, u medijima se o 2018. sve više govori kao o godini borbe protiv ovog trenda.

Društvene mreže kao što su Fejsbuk i Tviter obećavaju da će uvesti stroži nadzor svog sadržaja, dok Francuska i Nemačka pribegavaju zakonskim merama. Kako su prenele agencije, u Nemačkoj od 1. januara se može propisati kazna i do 50 miliona evra za postove na društvenim mrežama, kao što je Fejsbuk i druge za koje se utvrdi da predstavljaju „očigledno nelegalan“ materijal“, kao što je govor mržnje ili lažne vesti. Takav sadržaj mogu da prijave i pojedinci.

Ranije ove nedelje francuski predsednik Emanuel Makron je predložio novi zakon o borbi protiv „lažnih vesti“.

„Razvićemo naš pravni sistem da bismo zaštitili našu demokratiju od lažnih vesti“, rekao je Makron. Taj zakon bi pomogao da se izvori internet sadržaja učine transparentnijim, a regulatorna tela bi dobila veća ovlašćenja za uklanjanje bilo kakvog materijala koji bi bio označen kao „lažan“.

„Ako želimo da zaštitimo liberalne demokratije, moramo da budemo jaki i imamo jasna pravila“, rekao je Makron, dodajući da su iz ruskih izvora potekle dezinformacije o njegovoj izbornoj kampanji 2017.

Evropska komisija je takođe uspostavila smernice za društvene medije, podstičući ih da brže deluju u cilju prepoznavanja i uklanjanja govora mržnje na internetu. Međutim, stručnjaci upozoravaju da i Nemačka i Francuska treba da budu oprezne jer koliko god mere vlasti bile dobronamerne, postoji opasnost da se ogluše o slobodu govora svojih građana.

Nekoliko američkih država se protiv trenda lažnih vesti bori tako što  su u škole uvele časove medijskog opismenjavanja.