Godina internet mraka: Koje su zemlje povremeno zabranjivale internet tokom 2022. godine?

Rekordan broj zemalja isključio je pristup internet uslugama kao odgovor na političke proteste prošle godine, uzrokujući „neprocenjivu i konstantnu štetu životima ljudi“, navodi se u novom izveštaju.

Istraživanje je dokumentovalo 187 gašenja u 2022. godini, a njih su uvele vlade u 35 zemalja, čime je zabeležen najveći broj isključenja otkako je organizacija počela da dokumentuje ove podatke 2016. godine.

Većina isključivanja bila je izazvana protestima, sukobima i optužbama za kršenje ljudskih prava, a manji broj se poklopio sa školskim ispitima i izborima.

Kako pokazuju podaci, 62 isključenja u 16 različitih država zabeležena su tokom protesta, dok je 33 isključenja zabeleženo tokom aktivnih sukoba.

Do svega osam isključenja u šest država došlo je usled napora da se spreči varanje na testovima, a u pet zemalja zabeležen je pad internet mreže tokom izbornih dana.

U 14 zemalja, 48 isključenja poklopilo se sa dokumentovanim kršenjem i zloupotrebom ljudskih prava.

Indija je istaknuta kao „najveći prestupnik“ sa najmanje 84 isključenja interneta u 2022.

Većina njih se dogodila u spornim regionima Džamu i Kašmir, koja su dugo zahvaćena političkom nestabilnošću, iako se ta praksa proširila i na druge regione zemlje, navodi se u izveštaju.

Kako se navodi u izveštaju, ruska vojska je 22 puta koristila raketne napade i sajber napade da bi prekinula internet u Ukrajini, a takođe je uložila napore da „natera okupirane teritorije na visoko cenzurisane i nadzirane ruske mreže“.

Zbog toga, ističu, ne može se sa sigurnošću utvrditi koje situacije prekida dostupnosti interneta u Ukrajini predstavljaju mere vlade, a koje su prouzrokovane spoljnim uticajima.

Drugi „prestupnici“ uključuju Iran, koji je isključio internet 18 puta dok je suzbijao antirežimske proteste, ali i mjanmarsku huntu, koja je sprovela sedam isključenja.

Kada je Mjanmar u pitanju, u različitim regionima će biti u „internet mraku“ preko 500 dana početkom marta ove godine.

U Bangladešu je zabeleženo šest prekida, a Joradn, Libija, Sudan i Turkmenistan broje po četiri ovakva prekida.

„Internet pomračenje“ koje je vlada Etiopije nametnula svom pobunjenom regionu Tigraj predstavlja najduže isključivanje koje su zabeležili Access Now i #KeepItOn, koje je trajalo više od dve godine usred navoda o ubistvima, silovanjima i etničkom čišćenju.

Telefonski i mobilni internet su vraćeni u Tigraj nakon potpisivanja primirja u novembru, ali su neke oblasti i dalje odsečene.

Kada je u pitanju region istočne Evrope i centralne Azije, od 36 isključivanja, 22 vezana su za konflikte, a pet u cilju kontrole protoka informacija.

Većina vlada koje su prošle godine isključile pristup internetu svojim građanima su one sa evidencijom pribegavanja prekidima u komunikacijama kada su suočene sa društvenim nezadovoljstvom.

„Vlade koriste gašenje interneta kao oružje kontrole i štitove nekažnjivosti. U 2022. godini, pod autoritarnim režimima i u demokratijama, moćnici su ubrzali svoju upotrebu ovih bezosećajnih taktika, ometajući internet kako bi podstakli svoje planove ugnjetavanja – manipulišući narativima, utišavajući glasove pobunjenih i osiguravajući pokriće za sopstvene akte nasilja i zlostavljanja“, rekla je Felisija Antonio iz Access Now.

Jedan pozitivan trend koji je zabeležen u izveštaju je pad broja zemalja koje prekidaju internet tokom izbora, sa samo pet zemalja koje su to učinile 2022. u poređenju sa 12 u 2021. godini.

Međutim, Access Now i #KeepItOn kažu da su zabrinuti zbog 17 izbora – uključujući Pakistan, DRC, Gvatemalu i Zimbabve – koji će se održati ove godine „sa fokusom posebno na zemlje koje su ranije prekidale pristup internetu ili blokirale komunikacijske platforme“.

Prema izveštaju, isključenja interneta su dostigla vrhunac od 213 isključenja (u 33 zemlje) u 2019. godini, pre nego što je ta brojka pala na 159 u 2020. godine, tokom pandemije virusa korona.

Autori izveštaja upozoravaju da je broj isključenja sada u porastu.

„Šteta koju su isključivanja interneta prouzrokovala prošle godine je nesaglediva, ali 2023. i dalje nije neizbežna. Mi – kao međunarodna zajednica – imamo moć i prostor da, ne samo zaustavimo novi globalni trend namernih poremećaja, već i da ga zauvek uklonimo“, rekao je Zak Roson, analitičar podataka u Access Now.