Godina laži: Informacioni rat Rusije protiv Ukrajine

Potreba za “denacifikacijom Ukrajine“ kasnije se proširila na druge ciljeve u zvaničnom diskursu, ali je ovaj narativ, prisutan u moskovskoj propagandi barem od ruske invazije na Donbas i aneksije Krima 2014. odjeknuo kod domaće publike, ukazuje Olga Tokariuk, ukrajinska novinarka, saradnica Rojters instituta za studije novinarstva u Oksfordu u članku za cepa.org.

Veliki deo ruskog stanovništva i dalje podržava rat, a nastavak dehumanizirajuće propagande o Ukrajini opravdao je i omogućio sadašnji genocid.

Šačica preostalih nezavisnih ruskih medija primorana je da ode u izgnanstvo, a za njih je stalna borba da savladaju propagandnu mašinu Kremlja, koja ostaje primarni izvor informacija za većinu Rusa.

Dok nezavisni mediji u egzilu pokušavaju manje-više objektivno da izveštavaju o ratu, ostaju pitanja o njihovoj ponekad simpatičnoj upotrebi jezika prema ruskim vojnicima, što je nedavno ilustrovano kontroverzom kada su letonske vlasti oduzele licencu televiziji Dodž.

U Ukrajini je otpornost na rusku propagandu i dezinformacije, razvijena od 2014. pomogla zemlji da izbegne informacioni haos 2022.

Proruske TV stanice su skinute sa emitovanja čim je invazija počela, a Ujedinjeni TV maraton, koji je pokrenulo nekoliko najvažnijih emitera u prvim danima rata, pobrinuli su se da Ukrajinci imaju pouzdane non-stop informacije od voditelja i emitera koje su poznavali i kojima su verovali.

To je takođe pomoglo u kontroli i suzbijanju neproverenih informacija i štetnih postova na društvenim mrežama Kremlja u početnoj fazi rata, što je moglo da dovede do panike i ometa sposobnost da se odupre početnom pritisku Rusije.

Kako se rat nastavlja, pojavila su se pitanja o mudrosti održavanja TV maratona, koji se sve više vidi kao suviše blizak vladi i izvor samo dobrih vesti.

Međutim, ukrajinski mediji, koji su se suočili sa značajnim izazovima 2022. (prema Institutu za masovne informacije, više od 200 medija je bilo prinuđeno da se zatvori zbog bankrota ili ruske okupacije), i dalje su raznoliki i živahni. Ima prostora za debatu, a ukrajinski novinari nisu samo izveštavali o ratu i razotkrivali ruske ratne zločine, već su otkrili i primere ukrajinske korupcije.

Ruske operacije dezinformisanja u Ukrajini od invazije su uglavnom propale. Mnogi Ukrajinci koji su nekada saosećali sa Rusijom promenili su se, nakon što su bili svedoci i iskusili zverstva, a ljudi koji govore ruski su u svakodnevnom životu prešli na ukrajinski, vođeni željom da prekinu sve veze sa svim ruskim.

Uprkos nedostatku uspeha, Rusija će nastaviti da prodaje dezinformacije, sa ciljem da slomi ukrajinski otpor, poseje unutrašnje podele, podriva poverenje u vladu i vojsku i učini da se ljudi osećaju apatično i slabo.

Na Zapadu, Rusija do sada nije uspela da ubedi stanovništvo i vlade u neophodnost invazije, ili da potkopa njihovo jedinstvo u podršci Ukrajini.

Naprotiv, podrška zapadne javnosti ostala je izuzetno čvrsta između aprila i januara ove godine, izražavajući široko rasprostranjenu spremnost da se podnesu povećane cene energenata zbog agresije Rusije i sa “ punom većinom u SAD, Kanadi, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Holandiji, i Poljska podržavaju njihove zemlje u obezbeđivanju oružja i/ili sistema protivvazdušne odbrane ukrajinskoj vojsci“, prema istraživanju Ipsosa u 28 zemalja.

Zapadna vojna podrška Ukrajini je u stalnom porastu od februara 2022. godine, a zvanična retorika je da će to trajati “koliko god bude potrebno“, kako je istakao predsednik Bajden tokom posete Kijevu 20. februara.

Rusko negiranje ratnih zločina u Buči i drugde, kao i uspešne ukrajinske vojne kontraofanzive, samo su ojačale ovu odlučnost.

Pojedini narativi o dezinformacijama, međutim, naišli su na odjek kod određenih političara i delova zapadne javnosti.

U Italiji, na primer, javna podrška za slanje oružja u Ukrajinu opada, nakon višemesečne retorike partija vladajuće koalicije Matea Salvinija i Silvija Berluskonija, političara poznatih po bliskim predratnim vezama sa Kremljom, kao i opozicije Pokret pet zvezda i proruski stručnjaci u medijima. Rusija će nastojati da iskoristi takve podele da potkopa jedinstvo EU i NATO u Ukrajini.

Drugi narativi koje je Rusija koristila na Zapadu, a koje će nastaviti da koristi 2023. uključujući isticanje troškova podrške Ukrajini za poreske obveznike; diskreditovanje ukrajinske vlade i vojnog vrha kao korumpiranih, pohlepnih i nezahvalnih; izazivanje negodovanja zbog ukrajinskih izbeglica u zemljama koje imaju najveći udeo (Poljska, Nemačka, itd); i podsticanje “zamora od rata“ i “zamora Ukrajine“.

U zemljama globalnog juga, uključujući Indiju, Brazil i neke afričke zemlje, ali i članicu NATO-a Tursku, ruske operacije dezinformisanja imale su delimičan uspeh. Na mnogim od ovih mesta ruski propagandni kanali, kao što su Raša tudej i Sputnjik, nisu bili ograničeni, za razliku od Zapada, a ruskim zvaničnicima i njihovim pristalicama je omogućeno neosporno vreme emitovanja u lokalnim medijima.

Rusija eksploatiše antizapadna i antiimperijalistička osećanja u svetu u razvoju, prikazujući sebe kao “žrtvu NATO-a“ i kao alternativu imperijalističkom Zapadu (SAD, Britanija, Francuska, itd.).

Ona vodi kampanju za diplomatske i trgovinske odnose na obostranu korist, važan argument za mnoge zemlje u razvoju koje se suočavaju sa ekonomskim izazovima i moraju da obezbede svoju rastuću populaciju.

Za Rusiju, ovo služi važnoj potrebi da se predstavi kao još uvek deo globalne zajednice, kao zemlja koja nije izolovana, ali još uvek ima prijatelje na svetskoj sceni.

Na globalnom jugu Rusija takođe manipuliše narativom o navodnom rasizmu Ukrajinaca i zapadnjaka. Na primer, koristi tenzije oko povoljnijeg tretmana za ukrajinske izbeglice u poređenju sa onima koji dolaze iz Afrike, Bliskog istoka ili Latinske Amerike.

Kako ruski rat protiv Ukrajine ulazi u drugu godinu, može se očekivati da će se kampanje dezinformacija i uticaja Kremlja intenzivirati. Najverovatnije će biti sofisticiraniji i nijansiraniji, ciljajući na publiku u određenim zemljama koje se smatraju najpodložnijim.

Primarni cilj je podrivanje jedinstva Zapada i njegove solidarnosti sa Ukrajinom, sa fokusom na narušavanje vojne podrške.

U drugim delovima sveta, napori Kremlja u vezi sa dezinformisanjem biće usmereni na pomoć njegovom lovu na saveznike koji će pomoći Rusiji da se pozicionira kao snažna sila, uključena u međunarodnu zajednicu uprkos ratu protiv Ukrajine.

Što se tiče tema ovih kampanja dezinformacija, treba očekivati više napora na diskreditaciji ukrajinske vlade, vojske i civilnog društva. Biće sve veći fokus na uočenim visokim troškovima podrške Ukrajini, iskorišćavanju zamora od rata i neslaganja oko ukrajinskih izbeglica u inostranstvu.