„Godina na izmaku pokazala bedu koju stvara politika velikih sila. Evo kako možemo da uradimo stvari drugačije“: Šef estonske diplomatije u autorskom tekstu za Gardijan

Ipak, sve veći broj ljudi širom sveta više ne veruje u tu priču. A obećanje je prekršeno povratkom sveobuhvatne agresije Rusije, zajedno sa pogoršanjem nasilja i nestabilnosti širom sveta. Svedoci smo strahota koje je ovaj sistem odavno trebalo da eliminiše.

Međunarodne institucije sada suviše često izgledaju nemoćne, u najboljem slučaju, da se nose sa najozbiljnijim izazovima našeg vremena. U najgorem slučaju, oni su saučesnici u njihovom omogućavanju. Sa samopouzdanjem koje brzo bledi, čitav sistem rizikuje kolaps. To bi značilo povratak u doba imperija u kojima „moć čini dobro“, a svi pate.

Sada čujem kako se ljudi širom sveta pitaju, sa sve većom hitnošću, kako možemo da sačuvamo naš međunarodni sistem zasnovan na pravilima. Čujem i frustracije što izgleda da nisu svi podjednako angažovani u njegovo spasavanje.

Ali ne možemo se samo nadati da ćemo spasiti postojeći međunarodni sistem zasnovan na pravilima od kriza do kojih nas je ovaj sistem doveo, niti očekivati da svi budu strastveni u vezi sa nečim za šta ne smatraju da radi za njih.

Ako može jednom propasti, opet će propasti. Potrebna je fundamentalna promena.

Aktuelni varvarski agresivni rat Rusije protiv Ukrajine nije samo slomio sistem. Iskoristio je neke od svojih brojnih nedostataka da degradira svoje naizgled neprimenljive norme i vrednosti. Ako se tako nastavi, svi ćemo na kraju izgubiti interesovanje za spasavanje sistema.

U spasavanju sistema zasnovanog na pravilima, moramo priznati kako se, širom Afrike i delova Evrope, žrtve imperijalnog osvajanja osećaju odvojeno od njega.

Slično, tokom Drugog svetskog rata, manje nacije istočne Evrope su se našle u „sferama uticaja“ i na njih je pokrenuta užasna agresija.

Kao neko ko je odrastao pod tom sovjetskom okupacijom, razumem kakav je osećaj biti isključen od sveta i isključen iz odluka koje utiču na tvoj život i one oko tebe.

Naš svet zasnovan na pravilima je zaista priča koja se nastavlja o tome kako se oslobađamo politike velikih sila i bede i razaranja koje ona donosi svima. To je priča u koju svi možemo da verujemo.

Možemo zauvek okončati politiku velikih sila tako što ćemo osigurati da svi imaju slobodu da doprinesu međunarodnom donošenju odluka. Pojedinci, zajednice, čak i čitave nacije i regioni trenutno jednostavno nemaju pravo glasa u odlukama koje se tiču njih.

Moramo da izgradimo međunarodni sistem koji je daleko otporniji na agresore, ali i daleko bolje opremljen za suočavanje sa siromaštvom, bolestima i klimatskom krizom.

Zato Estonija poziva na novi globalni razgovor o tome kako učiniti svet podobnim za slobodu. Prvo, moramo ojačati međunarodni poredak zasnovan na pravilima tako što ćemo priznati njegove nedostatke i osigurati da bolje odražava realnost 21. veka. To uključuje reformu UN.

Savetu bezbednosti su potrebni dodatni stalni članovi kako bi bolje odražavali naš savremeni svet. Takođe se mora podsetiti da ima primarnu, a ne isključivu odgovornost za međunarodni mir i bezbednost.

Moramo zaštititi svet od zloupotrebe korisnika veta. To možemo učiniti tako što ćemo podržati francusko-meksičku inicijativu o ograničavanju veta i kodeks ponašanja grupe za odgovornost, koherentnost i transparentnost o neglasanju protiv rezolucija koje imaju za cilj okončanje masovnih zločina.

Ali moramo biti još kreativniji i ambiciozniji. Zato, za početak, predlažemo formiranje osnovne grupe koja će analizirati tok akcija koje će preduzeti generalna skupština kada stalni član Saveta bezbednosti pogazi povelju UN.

Jednako ozbiljno, MKS je ostavljen bez nadležnosti nad zločinom agresije, iako je na Nirnberškim suđenjima nacistima utvrđen kao vrhovni zločin međunarodnog prava, a konačno definisan od strane svih naroda 2010. upečatljiv je primer slomljenog međunarodnog sistema koji nekažnjeno dozvoljava otvoreno kršenje njegovih najosnovnijih međunarodnih principa.

Rimski statut MKS-a treba revidirati kako bi se osigurala odgovornost za ovaj zločin bez zakonskih ograničenja.

U slučaju agresije Rusije na Ukrajinu, sada moramo hitno da se pozabavimo ovom slabošću. Generalna skupština mora da preuzme vođstvo. Već je više puta osuđivala agresiju Rusije na Ukrajinu i složila se da mora postojati odgovornost za međunarodne zločine.

Da bi ovo sprovela, sada mora da stvori poseban tribunal koji će se baviti zločinom agresije.

Drugo, moramo priznati da je veća vjerovatnoća da su zemlje koje najozbiljnije krše međunarodne obaveze prema drugim zemljama već prekršile svoje domaće obaveze prema svojim građanima. Promocija ljudskih prava i osnovnih sloboda treba da postane prirodan deo globalne bezbednosne politike.

Kršenja ljudskih prava se ne mogu jednostavno zanemariti u jednoj zemlji kada, u stvarnosti, remete globalnu inkluziju i predstavljaju opasnost po stabilnost šireg globalnog sistema.

U osnovi, radi se o tome da svi ljudi budu zaštićeni od nasilja. Ovo je od suštinskog značaja za one koji će se više suočiti sa rizicima od štete kao rezultat svog rada, kao što su branioci ljudskih prava i novinari.

Takođe je od suštinskog značaja za marginalne i ranjive grupe kao što su žene i deca, etničke i verske manjine, izbeglice, migranti i oni koji su lezbejke, gej, biseksualci i transrodne osobe.

Takođe se radi o zaštiti slobode govora, što uključuje i slobodu medija i slobodu interneta.

Treće, moramo proširiti inkluzivnost međunarodnog kreiranja politike kako bismo učinili svet pogodnim za slobodu. To uključuje omogućavanje malim svetskim državama i civilnom društvu da imaju veću reč u međunarodnim pitanjima o kojima tradicionalno odlučuju velike države i blokovi.

Nalazimo se u ključnom trenutku svetske istorije. Jedina izvesnost je da postojeći međunarodni sistem ne može dugo da opstane nepromenjen. Koliko god svet postao izazovan, zapamtite da je svet zasnovan na pravilima razvijen u svojoj trenutnoj iteraciji tokom najmračnijih dana Drugog svetskog rata.

U proleće 1941. skoro cela Evropa je pala pod totalitarne sile. Iako je pobeda saveznika bila daleko od izvesne, predstavnici okupiranih i savezničkih nacija sastali su se u bombardovanom Londonu da – po njihovim rečima – „definišu neku kreativniju svrhu od vojne pobede“.

Razgovor koji su započeli dobio je globalni zamah i doveo do stvaranja UN, čiju su povelju počeli da prave još pre dana D, kao i do Nirnberškog procesa, koji je postavio temelje za savremeno međunarodno pravo i MKS.

Taj razgovor nikada nije trebalo smatrati završenim. Ne smemo čekati da se ponovi razaranja koju su preživeli. Možemo i moramo da nastavimo zamah koji su oni započeli i da inspirišemo novi globalni razgovor o tome da se svet prilagodi za slobodu.