Foto: EPA/STRPrednost koju istoričari imaju u odnosu na novinare je u tome što im protok vremena nudi perspektivu koja nije dostupna onima sa neposrednim rokovima.
Ali, godina se završila, a to čini čvrst rok ako je cilj da se 2023. postavi u perspektivu.
„Instant istorija“ je možda oksimoron, ali vredna je napora, naročito u godini koja će biti upamćena kao ona koju je definisao rat.
Dva rata se posebno ističu.
Prvi je kontinuirana agresija Rusije u Ukrajini.
Iako Ukrajina uspeva da se odupre ruskim snagama i ostane održiva, nezavisna zemlja koja kontroliše oko 80 odsto svoje teritorije, dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva je malo toga postigla.
S obzirom na sve to, druga godina ovog skupog rata će biti manje poznata po onome što se promenilo na bojnom polju nego po onome što nije; mapa nije delovala mnogo drugačije u decembru nego što je izgledala u januaru.
U međuvremenu, pojavile su se neke naprsline u podršci Ukrajini, kako u Evropi tako i u Sjedinjenim Državama.
Drugi rat je pokrenuo Hamas protiv Izraela 7. oktobra.
Iznenadivši izraelske obaveštajne i dobrambene snage, Hamas je u divljačkim terorističkim napadima usmrtio više od 1.200 ljudi, a još 240 uzeo za taoce. Većina žrtava bili su civili.
Izrael je objavio da je njegov cilj eliminacija Hamasa i od tada sprovodi žestoke napade na Gazu, najpre iz vazduha a zatim i sa kopna, u kojima je do sada ubijeno oko 20.000 ljudi, a raseljeno je gotovo dva miliona.
Rat traje već treći mesec a ne pokazuje znake kraja. Kada se okonča, verovatno će uslediti izraelska okupacija Gaze, ali šta će biti posle toga nije poznato.
Izgledi za mir i palestinsku državu deluju udaljeniji nego ikad.
Ne iznenađuje što je najvažniji bilateralni odnos ovog doba, između SAD i Kine, takođe dominirao naslovnicama tokom 2023.
Godina je počela sa kineskim špijunskim balonom koji je preleteo iznad SAD, što je navelo Ameriku da ga obori.
Odnosi su zašli u neku vrstu dubokog zamrzavanja sve dok kontakti na viskom nivou nisu ponovo uspostavljeni tokom leta, kulminirajući sastankom predsednika Džoa Bajdena i Si Đinpinga u San Francisku u novembru.
Oba lidera žele mirnije odnose, iako iz veoma različitih razloga.
Kina se nada poboljšanju ekonomskih veza, dok SAD žele da spreče Kinu da doprinese globalnim turbulencijama time što bi se upustila u agresiju u Tajvanskom moreuzu ili Južnom kineskom moru, ili pružila vojnu pomoć Rusiji.
Bez zajedničkog pristupa najvećim aktuelnim problemima, svaki temelj odnosa će u najboljem slučaju biti klimav.
Pored toga, važno je istaći dve stvari koje se nisu dogodile 2023.
Na Tajvanu nije došlo do krize ili incidenta koji bi pretio da izazove sukob između Kine i SAD.
Kina je završila godinu fokusirajući se uglavnom na svoju ekonomiju i na početak neophodne tranzicije ka rastu predvođenom domaćom potražnjom.
S obzirom na nesklonost kineskih domaćinstava da troše umesto što štede, to će biti teška tranzicija.
Nije došlo ni do krize povezane sa Severnom Korejom.
Naširoko predviđan sedmi nuklearni test nikada se nije materijalizovao.
Zbog čega se tačno Kim Džong Un uzdržao nije jasno, ali ono što je jasno jeste da je Severna Koreja nastavila da povećava kvantitet i kvalitet svojih nuklearnih i raketnih snaga, čak učvrstivši njihov dalji razvoj ustavnim amandmanom.
Ono što se takođe nije dogodilo je bilo kakav usklađeni odgovor na ovakav razvoj situacije od strane Južne Koreje, Japana ili SAD, iako je Amerika pokušala da ublaži rastuću zabrinutost u Južnoj Koreji u vezi sa pouzdanošću strategije odvraćanja na duže staze.
Godina će biti zapamćena i po tome što je bila najtoplija ikad zabeležena.
Svetski lideri, izvršni direktori kompanija, lobisti i aktivisti okupili su se u Dubaiju na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28).
Ali nesklad između njihovih napora i hitnosti problema pokrenuo je još problematičnija pitanja o spremnosti sveta da se ujedini kako bi se pozabavio onim što bi moglo da se pokaže kao definišući izazov veka.
Veštačka inteligencija je 2023. godine doživela proboj, stekavši široko priznanje javnosti kao transformativna tehnologija.
Preduzeti su neki neodlučni koraci ka njenoj regulaciji, ali AI evoluira brže nego što vlade mogu da pojme posledice, a kreatori politika su na oprezu da ne bi zabranili potencijalno korisne aplikacije.
Zbog toga, veća je verovatnoća da će svet biti pod uticajem veštačke inteligencija nego što će uticati na njen razvoj.
Populizam je ostao dominantna politička odlika godine.
Autsajderi, ili insajderi koji su se ponašali kao autsajderi, su imali dobru godinu.
To se odnosi na postojeće rukovodstvo u Indiji i novo u Argentini, Holandiji i Slovačkoj.
Bez obzira na objektivne okolnosti u kojima se nalaze, više ljudi je frustrirano i pesimistično nego zadovoljno i optimistično.
Ipak, možemo završiti u optimističnom tonu.
Američka ekonomija je bila retka svetla tačka u 2023, sa inflacijom u opadanju zajedno uz stabilan ekonomski rast.
Zaista, godina je završila sa berzama blizu istorijskih maksimuma, zbog uverenja investitora da bi inflacija mogla da bude smanjena bez izazivanja recesije. Izgledi za takozvano meko sletanje delovali su sjajno.
Događaj koji je najviše iznenadio ove godine moglo bi da bude ponovno zbližavanje Japana i Južne Koreje.
Potpomognuti donekle kreativnom američkom diplomatijom i omogućeni spremnošću južnokorejskog predsednika Jun Suk Jeola i japanskog premijera Fumija Kišide da preuzmu određeni politički rizik, bilateralini odnosi su postali bliskiji nego ikad od kraja Drugog svetskog rata.
U svetu u kojem smo se podsetili realnosti rata, bilo je umirujuće videti da su ova dva bivša suparnika ušla u novu eru.
To je dobrodošao podsetnik da su pozitivni ishodi još uvek mogući.
Autor je predsednik Saveta za spoljne poslove. Nedavno je objavio knjigu: “Zakon o obavezama: Deset navika dobrih građana” (Penguin Press, 2023).
Copyright: Project Syndicate, 2023.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
