Godinu dana od invazije na Ukrajinu Rusija i dalje ima pravo veta u Savetu bezbednosti: Kako Putin nastavlja da koristi UN u svoju korist?

Nakon invazije Rusije u Ukrajinu 24. februara 2022. UN su to nazvale „kršenjem teritorijalnog integriteta i suvereniteta Ukrajine“ koje je u suprotnosti sa principima Povelje UN.

Nekoliko dana kasnije, 2. marta, Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju na osnovu glasa 141 članice kojom se žali zbog ruske „agresije“ na Ukrajinu.

Savet UN za ljudska prava usvojio je 4. marta rezoluciju kojom se poziva na „brzo i transparentno“ povlačenje ruskih trupa i oružanih grupa koje podržava Rusija iz cele Ukrajine.

Bilo je i poziva članice UN ruske ratne zločine i druge zloupotrebe ljudskih prava.

Poslednjih nedelja, generalni sekretar UN Antonio Gutereš iz Portugala je izdao oštrija verbalna upozorenja Rusiji, pozivajući na hitan prekid nasilja te da se otvore vrata za diplomatiju.

„Nemamo vremena za gubljenje“, rekao je Gutereš. „Brutalni efekti sukoba su očigledni. Ali koliko god da je trenutno loša situacija za ljude u Ukrajini, ona preti da postane mnogo, mnogo gora. Sat koji otkucava je tempirana bomba“.

Podsekretarka SAD Rosemari DiCarlo, dok je 13. januara bila u Njujorku na sastanku Saveta bezbednosti, nazvala je invaziju Rusije „kršenjem Povelje Ujedinjenih nacija i međunarodnog prava“.

Ambasadorka Sjedinjenih Američkih Država u UN Linda Tomas-Grinfild rekla je za Blumberg da „Bajdenova administracija radi na izolaciji vlade predsednika Vladimira Putina u globalnom telu – što je priznati izazov zbog toga što Rusija ima pravo veta u Savetu bezbednosti“.

U decembru, Foreign Policy je izvestio da su američki predstavnici Stiv Koen i Džo Vilson rekli da je Rusija počinila „flagrantna kršenja“ Povelje UN koja uključuju nezakonito glasanje o aneksiji u četiri ukrajinske oblasti, zločine u ukrajinskim gradovima kao što je Buča, zveckanje nuklearnim sabljama i pretnju da izazove glad u svetu zbog čega treba da bude izbačena iz Saveta bezbednosti.

Rezolucija poziva Kongres da utvrdi „da je Ruska Federacija više puta, namerno i flagrantno prekršila ciljeve i principe Ujedinjenih nacija“.

Nakon decembarske posete ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog SAD-u koja je uključivala zahteve za dodatnu pomoć, ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je za Asošiejted pres da se njegova vlada nada da će se angažovati na mirovnom samitu pred godišnjicu rata – te da će Gutereš verovatno delovati kao posrednik.

Rusija bi mogla biti pozvana na takav samit samo ako bi se prvo suočila sa tribunalom za ratne zločine, dodao je Kuleba.

Prošlog meseca, Dmitrij Poljanski, prvi zamenik stalnog predstavnika Rusije pri UN, osudio je „zapadne sponzore Ukrajine“ i članove UN koji su gurali „antiruske“ poruke najmanje jednom mesečno.

Kina je možda lakmus test za Rusiju

Ruska Federacija i godinu dana od invazije i dalje ima sedište za stolom UN.

Putin je koristio okvir Povelje UN kao pravi razlog za nasilje, u suštini ukazujući na nepriznate republike Donjeck i Lugansk i samoodbranu u smislu pretnji Rusiji.

Član 2(4) Povelje UN zabranjuje pretnju ili upotrebu sile, a jedina dva izuzetka su samoodbrana i radnja koju dozvoljava Savet bezbednosti UN.

„Okolnosti zahtevaju da preduzmemo odlučnu i hitnu akciju“, rekao je Putin u govoru na početku invazije. „Narodne republike Donbasa su se obratile Rusiji sa zahtevom za pomoć“.

Čak je kao opravdan razlog naveo član 51. dela 7 Povelje UN, iako je Rusija napala Ukrajinu.

Član 51 ne može se verodostojno primeniti na ruske akcije protiv Ukrajine jer Ukrajina nije izvela „oružani napad“, rekao je za Newsweek Mihail Troicki, profesor na Univerzitetu Viskonsin-Medison.

„Iako u UN ima mnogo zemalja, uključujući one sa posebnim pogledima na svet i načinom razmišljanja, blago rečeno, ne mislim da bi se više od 5 do 10 članica UN složilo da je Rusija bila pod oružanim napadom kada je izvršila invaziju na Ukrajinu“, rekao je on.

Troicki je rekao da postoji „siva zona“ između lažnih razmatranja opravdanja zasnovanih na članu 51 i glasanja za osudu ruske invazije.

Neke države mogu da tvrde da je Rusija i dalje bila pod nekom vrstom pretnje od Ukrajine u partnerstvu sa Zapadom, ili da je dobro što Zapad i njegovu „proksi Ukrajinu“ udara Moskva, rekao je on.

Zbog toga bi te zemlje bile uzdržane ili glasale ‘ne’ za rezolucije o osudi Rusije. Međutim, takvo uzdržanje dolazi i po cenu za odnose tih zemalja sa Sjedinjenim Državama, Evropskom unijom i njihovim saveznicima.

Pitanja o potpunom izbacivanju Rusije iz Saveta bezbednosti sve su mutnija, rekao je on.

Iako bi put teoretski mogao postojati putem glasanja u Generalnoj skupštini, neki članovi Generalne skupštine bi verovatno bili skeptični u pogledu izbacivanja nezapadne zemlje iz Saveta bezbednosti na insistiranje Zapada.

Veliki deo sveta u razvoju bi se mogao pridružiti, rekao je Troicki, potencijalno predvođen Kinom. Nekim američkim partnerima u Aziji i Latinskoj Americi takođe se možda ne bi dopao taj scenario.

Takođe to bi bio presedan za ubuduće.

„Dok te druge stalne članice Saveta bezbednosti verovatno nemaju planove da započnu rat protiv druge države, možda bi ipak razmotrile upotrebu sile u nekom trenutku u budućnosti i ne bi želele da budu podvrgnute istoj vrsti procedure za proterivanje“, rekao je on.

„Što se duže bude odugovlačio ruski rat protiv Ukrajine – posebno ako bude počinjeno više zverstava – to će biti jači pritisak na UN da reaguje na stalno članstvo Rusije u Savetu bezbednosti.

„Moj lakmus test u tom pogledu bio bi stav Kine. Ako počne da se menja, očekujte stvarne nevolje za izglede Rusije da ostane u Savetu bezbednosti UN“.