Godinu dana od proglašenja pandemije SZO se i dalje bori da obuzda krizu

SZO je u prethodnih godinu dana napravila nekoliko skupih grešaka, ocenjuje agencija AP u tekstu povodom godišnjice proglašenja pandemije i navodi da je ta organizacija mesecima savetovala ljude da ne nose maske i tvrdila da se kovid-19 ne širi vazduhom. Takođe je odbijala da javno prozove zemlje, pre svega Kinu, za greške na koje su privatno ukazivali njeni visoki zvaničnici.

Sve to je dovelo u pitanje kredibilitet SZO koja se našla između dve svetske sile i na udaru krtika Trampove administracije, piše AP.

Agencija dodaje da je podrška sadašnjeg američkog predsednika Džozefa Bajdena SZO donela olakšanje, ali da je pred organizacijom i dalje ozbiljan zadatak da vrati moralni autoritet i ubedi bogate zemlje da pomognu u obezbeđivanju vakcina za milijarde ljudi iz siromašnih zemalja.

„SZO je malo zakasnila jer je bila oprezna i nije reagovala iz predostrožnosti“, rekao je Đan Luka Burči (Gian Luca Burci), bivši pravni savetnik SZO, sada istraživač Instituta za međunarodne studije u Ženevi.

SZO je 30. januara 2020. godine izdala upozorenje na korona virus i proglasila vanrednu situaciju, a tek šest nedelja kasnije je generalni direktor Tedros Adhanom Gebrejesus proglasio pandemiju. Prema oceni stručnjaka, tada je bilo prekasno jer je virus je stigao na sve kontinente, osim na Antarktik.

Godinu dana kasnije, SZO i dalje deluje nespretno. Tim SZO koji je u januaru ove godine otputovao u Kinu kako bi istražio poreklo kovida-19, kritikovan je što nije odbacio kinesku teoriju o širenju virusa putem smrznutih morskih plodova.

Osim toga, SZO je prošle godine više puta pohvalila Kinu zbog brzog i transparentnog odgovora na virus iako su snimci privatnih sastanaka do kojih je došao AP pokazali da su najviši zvaničnici frustrirani nedostatkom saradnje te zemlje.

„Svi se pitaju zašto je SZO toliko hvalila Kinu još u januaru 2020. godine“, rekao je Burči.

Pojedini stručnjaci kažu da su greške SZO visoko plaćene bilo da je reč o preporukama u vezi nošenja maski ili stava da se kovid-19 ne širi vazduhom.

Profesorka sa Univerziteta Oksford Triš Grinhalgah ocenila je da je kašnjenje preporuke SZO o nošenju maski odnelo mnoge živote, ali je istakla da ne treba tražiti od SZO da ispravi greške iz prošlosti nego da revidira svoju politiku u budućnosti.

Ona je u oktobru je pisala šefu odbora SZO za kontrolu infekcije, izražavajući sumnju u stručnmost nekih članova, ali nikada nije dobila odgovor.

SZO sada radi na tome da ljudi u najsiromašnijim zemljama sveta dobiju vakcine protiv kovida-19 preko programa Kovaks, mada je do sada obezbeđen samo mali deo od potrebnih dve milijarde doza koje bi trebalo da budu isporučene do kraja godine.

Pojednine zemlje koje su mesecima čekale vakcine preko programa Kovaks postale su nestrpljive i odlučile su da potpišu privatne ugovore kako bi što pre obezbedile vakcine.

Šef SZO Tedros apelovao je na bogate države da budu solidarne, upozoravajući da je svet na ivici „katastrofalnog moralnog neuspeha“ ako se vakcine ne distribuiraju pošteno.

Iako je zatražio od bogatih zemalja da svoje doze odmah podele sa zemljama u razvoju i da ne sklapaju nove ugovore koji bi ugrozili snabdevanje vakcinama za siromašnije zemlje, nijedna se nije zvanično obavezala na takav korak, navodi AP.