Godinu dana rata u Ukrajini: Može li se povući paralela sa ratom kod nas devedesetih godina?

Za Sonju Biserko, predsednicu Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, Ukrajina je pokazala veliku hrabrost, i to na iznenađenje svih.

„Ovaj rat je učvrstio njihov identitet“, kaže za Danas.

„Rusija je moralno diskreditirana i biće joj potrebno vremena da se oporavi“, rekla je Biserko. Ona je mišljenja da se ovim ratom Rusija potpuno odsekla od Zapada.

Biserko nije uverena u to da će se rat uskoro završiti, iako postoji mogućnost posredovanja Kine.

„Njihov ministar inostranih poslova je na Minhenskom bezbednosnom forumu dao neke nagoveštaje, ali istovremeno postoje naznake da bi Kina vojno pomogla Rusiji“, kaže ona dodavši da kakav god bio mirovni sporazum ona mora biti pravedan za Ukrjainu, dakle bez gubitka teritorije. i kaže da je solidarnost Zapada prema Ukrjaini iznenadila sve.

Prema njenom mišljenju, solidarnost Zapada prema Ukrajini je bila na iznenađenje svih.

„Putin je uložio mogo truda da korumpira neke pojedince i pokrete na Zapadu i računao je da će Zapad delovati razjedinjeno. Međutim, pokazalo se da je vremenom jačala zapadna koalicija i solidarnost. SAD je u velikoj meri tome doprineo i pokazalo se da je i dalje glavni garant evropske bezbednosti“, napominje ona.

Da je Rusija dovedena u situaciju u kojoj se spekuliše o njenom raspadu, Biserko to objašnjava time da je preko milion visoko obrazovanih stručnjaka napustilo tu zemlju, i da je time smanjen njen potencijal za reforme.

„Rat je, s druge strane, promenio bezbednosni okvir Evrope, ujedinio je Evropljane kao nikad do sada. Neutralne zemlje traže članstvo u NATO. U toku je rađanje novog bezbednosnog evropskog okvira“, kaže Biserko.

Aleksandar Olenik, poslanik koalicije „Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani“, smatra da invaziju Rusije na Ukrajinu možemo da posmatramo na dva plana – unutrašnjem i spoljašnjem.

„Na unutrašnjem planu je i godina raspadanja i propadanja, pa skoro nesputane vlasti Aleksandra Vučića. Jedino što mu je poremetilo planove to je povezanost sa spoljašnjim planom. To je ova varvarska agresija Rusije na Ukrajinu, koja je prosto njegovo vreme koje je mogao da sedi na dve stolice, drastično skratila. I dalje je dominantna nacionalistika, radikalska vlast. Ta politika „nismo mi ni za Istok ni za Zapad, nego za srpske interese“, u stvari je lažna politika ista kao u vreme Borisa Tadića, nerealna, nemoguća i štetna“, kaže Olenik.

On dodaje da je jedini put da Srbija osigura mir, stabilnost i prosperitet jeste da uđe u NATO kao i da se paralela može podvući sa ratom devedesetih kod nas.

„Milošević, da nije bilo sankcija koje su dovele do gubitka nafte i savremenog oružja, još bi ratovao. Milošević bi imao ljudstva i naoružanja da ratuje na balkanu decenijama. Nadam se da će se situacija slično desiti i u Ukrajini. Da će sankcije i žestok odgovor Zapada na neki način naterati Ruse da promene vođstvo“, ističe.

Olenik je u potpunosti saglasan sa Biserko kada je reč o mišljenju da je ruska invazija na Ukrajinu ujedinila Zapad.

„Zapad pomaže koliko treba, a može mnogo više od toga ako zatreba. Taman toliko da Ukrajina povrati svoje teritorije ali bez potrebe da ulazi u avanturu napada na Rusiju na ruskoj teritoriji“, kaže on, dodavši da je tokom razgovora koje je imao sa ministrom odbrane Ukrajine saznao da NATO šalje Kijevu pomoć u roku od dva sata od momenta kada to Ukrajina zatraži.

S druge strane, Dragomir Anđelković, politički analitičar, kaže da se vojne operacije odvijaju na istoku Evrope, ali da se ekonomske, propagandne, obaveštajne, političke i sve moguće druge akcije, odigravaju širom sveta u kontekstu borbe velikih sila za uspostavljanje novog odnosa snaga.

Veruje da će se rat okončati onda kada „veliki igrači procene da su postigli ono što zadovoljava“ njihove interese ili u slučaju da jedna strana bude totalno poražena.

„Pošto se to, verovatno, neće desiti, ostaje nam da još neko vreme čekamo da se stvori konstelacija koja će biti makar minimalno prihvatljiva za sve značajne faktore, kako bi se usaglasili oko otpočinjanja istinskog mirovnog procesa“, uveren je on.

Kada je reč o pomoći koju Zpada pruža Ukrajini, on tvrdi da Zapad „rame uz rame“ ratuje sa Ukrajinom ratuje protiv Rusije.

„Ukrajinci daju prevashodno biološku komponentu, Zapadne zemlje materijalnu i idejnu, tog sukoba. A u njega su upletene onoliko koliko procenjuju da im odgovara. Ne radi se tu o njihovim humanitarnim pobudama već o geopolitičkim računima“, tvrdi Anđelković.

U poslednje vreme sve češće se provlači po medijima pitanje kao i tvrdnje o tome da je Amerika najveći profiter ovog rata.

Anđelković kaže da je Amerika od svih velikih igrača najviše profitirala od sukoba.

„Srednjoročno, a kamoli dugoročno, od njega će najveću korist ipak imati Kina. Ta zemlja u globalnim razmerama pravi je konkurent SAD. Ona je ekonomski sustigla Ameriku, ali ne još u vojno-političkoj sferi kao i domenu onoga što spada u meku moć“, ističe.

Aleksandar Olenik tumačenje Amerike kao profitera smatra zlonamernim, podsetivši da je Putin izvršio agresiju a da je Amerika bila prisiljena da reaguje.

„Da li ima profita ili nema, ne znam. Pretpostavljam da ima ali sam siguran da će deo tog profita ili sav profit i više od toga biti uložen u posleratnu obnovu Ukrajine“, kaže on.

Zaključuje da je to propaganda kada je reč o kolektivnom ratu Zapada protiv Rusije, „jer da jeste u pitanju taj rat, Rusija više ne bi postojala“.