Godišnjica državnog udara u Mjanmaru: ‘Tihi udar’ obeležava dve godine vojne vladavine

Demonstranti su pozvali javnost da ostane u zatvorenom prostoru i da se preduzeća zatvore za godišnjicu u sredu.

Poziv je usledio pošto su Velika Britanija, SAD, Kanada i Australija najavile nove sankcije firmama koje su povezane sa vojskom.

Vojska je saopštila da se zemlja suočava sa „neobičnim okolnostima“ – što je izazvalo novu sumnju u njeno obećanje da će održati izbore ove godine.

Tajzar San, istaknuti aktivista, rekao je u objavi na Fejsbuku da se štrajk sprovodi kako bi se pružio dokaz da „javnost ne prihvata… nameštene izbore“ koje je planirala vojska.

Slike su pokazale napuštene ulice u većim gradovima, uključujući trgovački centar Jangon.

Thinzar Shunlei Ii, još jedan prodemokratski aktivista, rekao je da se otpor protiv vojske nastavlja, posebno u ruralnim područjima.

„Glavna poruka tihog štrajka je odavanje počasti palim herojima i heroinama i vraćanje javnog prostora kao našeg“, rekla je ona za BBC, dodajući da je cilj da se pošalje jasna poruka da vojska „nikada nama neće vladati“.

Dve godine nakon državnog udara koji je katastrofalno pogrešno protumačio javno raspoloženje u Mjanmaru, statistika govori svoju sumornu priču.

Više od 2.900 ljudi ubijeno je tokom huntinog obračuna sa neistomišljenicima, prema posmatračkoj grupi Udruženja za pomoć političkim zatvorenicima.

Milion i po ljudi je raseljeno, 40.000 domova je spaljeno, osam miliona dece više ne ide u školu, a UN procenjuju da se 15 miliona ljudi nalazi u ozbiljnoj oskudici kada se govori o hrani.

Veći deo zemlje je uhvaćen u brutalni građanski rat. Ipak, vojska i dalje odbija da pregovara sa svojim protivnicima, kao što je obećala da će učiniti na sastanku sa susednim zemljama ubrzo nakon puča.

Umesto toga, ima planove za izbore koji bi gotovo sigurno isključili Aung San Su Ći, koja je ubedljivo pobedila na poslednjim izborima, i veći deo njene stranke, Nacionalnu ligu za demokratiju.

Oni koji su joj lojalni pozivaju građane da bojkotuju svaku anketu koju organizuje vojska, tvrdeći da bi to bilo nelegitimno i nepraktično. UN kaže da bi to bili „lažni izbori“.

Ovonedeljno priznanje vojske da nije uspela da normalizuje situaciju moglo bi je naterali da odloži izbore – prvobitno zakazane za avgust ove godine – i produži vanredno stanje, produžavajući mračnu pat poziciju u kojoj je Mjanmar zarobljen.

Zapadne zemlje iskoristile su godišnjicu od srede da koordiniraju nove runde sankcija protiv vojske i njenih pristalica.

Velika Britanija je ciljala, između ostalog, kompanije koje snabdevaju avio gorivo vojsci, za koje je rekla da „omogućavaju njenu varvarsku kampanju vazdušnih napada u pokušaju da održe vlast“.

Britanski ministar spoljnih poslova Džejms Kleverli rekao je da sankcije imaju za cilj „smanjenje pristupa vojske finansijama, gorivu, oružju i opremi“.

Dodao je: „Hunta mora da se smatra odgovornom za svoj brutalni udar na glasove opozicije, terorisanje vazdušnih napada i drsko kršenje ljudskih prava.

Australija je objavila svoje prve sankcije protiv vojske, usmerene protiv 16 pojedinaca „odgovornih za ogromna kršenja ljudskih prava“, kao i dva velika konglomerata pod vojnom kontrolom, koji dominiraju ekonomijom zemlje.

Sankcije Sjedinjenih Država bile su usmerene na izbornu komisiju koju je odobrila vojska, a koju je „režim rasporedio kako bi unapredio svoje planove za izbore sa dubokom greškom“.

Vlada nacionalnog jedinstva – paralelna administracija koja vodi opoziciju vojsci – pozdravila je sankcije, nazvavši ih „značajnim merama“ za rešavanje sukoba, posebno vazdušne napade vojske.

Pozvao je zemlje da uvedu dalje „agresivne, ciljane sankcije“ vojnom režimu i onima koji ga podržavaju i snabdevaju.

Očekuje se da će vojska u sredu izdati saopštenje kojim bi moglo da se produži vanredno stanje.